Zemunski glasnik

У Зелппу, 7. Јађара 1868.

Зоунгки Гј!К'нИК ПзЈази ПедсАоч у јутру. Цеип му је гоД1пи1(,п 5 фо|1ш1ти у баВ «и01111111 знјсдио г ||о1||т1||>|1п0м 11 .41 дчгтиип, »н .ем V |:> ћу. Зп и |»едЛ||ојинк« у Грбији стнне лигт ониј дукит ц- гиргки г ноштпрпиок. За Гшсну, Хрцсгоиину и Стиру СрЛију 60 гршнн тургиих. п«н тхјнке ношгирипе. иоју нредбројнини гимн имију плмћнти.

Иредилиту на Земунгки Глисник прима из Аустрије Сопронова печатња у ЗсмЈиу, из Всогрпдн и унутришњг Србије г. Велимир Валожић у Београду. Предороји! цк из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плЛспим пигмими код унраве пилијстске печатње у Сарајеву. Беа нована никакве се не уважавнју наручбине.

0 РЕМОРКИРАЊУ ПРИРАТНИХ ДАЂА НА НАШИМ РЕКАМА. I. Што је г. Касапиновић и др. V Нешти ту скоро иокренр, да се осмује акцијско друштно за реморкирање приватних лађа иа нашим рекама, као да ће брзо да се оживотвори. Наш поштоиани дописник из Панчева јавио нам је ирошле аедел>е, да се само тамо 105 акција но 1000 Фор. унисало, и да ее пОуздано може надати да Ке се још једно двадесет до тридесет њих уписати. То је заиста лепо дело, крје с највећим задовољетвол иомињемо, ве1г и с тога, што се у том подузећу не ће само акционари с уложеним каииталима користити, него и с тога, што ту видимо једно сретство више за оживљавање земаљске нродукције у опште, а особито за развитак једне струке индустрије у нашим крајевима, коју богата будућност чека. То је довољно узрока, да томе подузеКу поклонимо сву иажњу, и крју више о њему проговоримо. А да нисмо ми сами тога мишлења, показује у том велико , заиста похвале вредно саучешће Панчеваца. И збил.а не знамо , хоћемо ли пре че.ститати за то г.г. иодузимачима, или да се дивимо Панчевцима и њиховом делу. Такав фпкт може се бројати међ знаменитости у трговачком животу, који казује да Пацчевци имају јасан иоглед у будућност, крји им не могаше тренутпе и меене ситнице замутити. Панчевци су иатриотски радили и иоказаше ту опет сврј лаиредњачки дух и сврју умепшост у практичпим делима, То је већ ирипозната истина, да трговини међу прве иотребе долази уредан и брз иромет. А тр може само онда бити, ако сретства, којима се елужи у промету, одговарају потреби. Без тога иема ништа, А код

нас еу подвозна среГства према иотреби оскудна. То Нам де иекуство ирошле године дово.впо засведочило. ГГродукти паши мнбше се што крје годиие све више. Офда се ето и из Орбије доста извози^ на према с.вему томе постаје онај всјдвоз, кога имамо све не довољнији. И с тога оиштег гледишта так(|в<> је подузеће по себи већ од веллке користи, али Касаниповићево иодузеће мора се још и с друге стране промотрити. Наши предрли, у којима ми исивимо, особито су крцсни са геограФска положаја гвихова на највећим рекама европским. Наши иретци усрећише нас тиме, што нам стекоше и оетав+ине леоо иловидбених река. Природа је благословила земље наше богатим плодом, шуме наш6 красним дрвима. А воде и шуме плодоносне су, опе богате пас и земљу нашу. По томе еу лађе за нас са свим природна ипдустрија. Тако је увек било, само су сада пароплови скоро са свим замеиили оне иросте дрвеие лађе. Наше природне иомоћнице уступише пред еилом страног капитала и асосиације. И сада плове пароброди но нашим рекама. провозе продукте наших њива и наших шума, али ми врло мало видимо кој>исти од тога, а главни део иде у туЈ)с шнагове. Ми не мамо толико новаца, не можемо дакле саучеетвовати у огромним сретствима, е којима странци користећи се извозе плодове наше из наше домовине. Док још не беше пароброда, док још оии не радише овако џински, био је иромет са простим лађама врло жив, и Уј.то уложеци капитали наплаћиваху се. Но пароброд прекиде радњу њихову. Капитал устукну, и они, крји од тога живише сада су цећином пролетаријат оних вароши, које су на рекама, Скоро тридесет година монополисалојеједно једино друштво нароплокство на Дунаву и његовим речицама. Уговор за дунав-

ску пловидбу учинише томе монополу крај. Штета, која долази монополом, тиме је у неколико отклоњена, али домаћа нловидбена индустрија није подигнута. Мањи капитали и поједине снаге не могахујош никако • суделовати. Што су друштва по кадкад приватне лађе реморкирали , то је само изнимка. И тек Касапиновићем основано паробродско друштво подићиће се реморкирање приватних лађа; оно је тек то поставило за главни свој програм. Мислимо, да би било са свим сувишно говорити, да ми не држимо овде пароброде , да су од штете за наше материјалне одношаје. Не, јер ми признајемо корист по л>уде и земл.е од туда, признајемо да су они живљу радњу потстакли и продукцију умножили, и да су читаве народе у с.ветски обрт иовукли и да суједан од иајважнијих порода духа човечијег. Али ми хоћемо да су пароброди нрема намиш домаћим потре■ бама удешени, ми хоћемо да се користимо тиме, што нам је геограФски иололсај и природа дала. Пароброди су тако рећи поништили једну нашу важну грану индустрије домаће т. ј. обичних лађи. Нека их опет наши пароброди подигну ; нека буду сретство, да се бродограђење дотера да може одговарати садањој потреби. 0 тога гледишта иоздрављамо ми Касапиновићево иодузеће. У идућем лиету казаћемо подробније наше мисли о томе, а причекаћемо док одбор акциоиара не изради штатуте друштва, који ће бити, надам се, по начелу ирограма, па да говоримо о појединостима. Само морамо сада изразити нашу же.т.у , да се од навдих капилиста што више упише за акционаре , да би овоме подузећу домаћи карактер сачувати могли, и да би седиште друштва из истога узрока у средини нашега народа било.