Zemunski glasnik

99

закона. Али бадава беше ева стро гост и телесне казне. Граничари оетадоше нри својој изјави, и тако нх оправише под стражом у Митровицу. Кад су се Назарени пре неколико година појавили у војничкој крајини, онда бијаху као одпадници од вере гоњени. Но кад су видели, да то ништа не помаже, него да се тиме још више распаљује код њих религиозни Фанатизам — Назарени тврдише да у патњи налазе душевну утеху — то их је престала власт гонити због верозакона. Но другчије стоји ствар, кад они неке да врше војничку дужност. Ту они долазе у сукоб са војничким уставом. — Од год. 1862. овамо населише се многи протестанти у нашој регименти. Има сад у Сурчину 17, у Бежанију 14, у Бечмену 7, у Бољевцу 40, у Бешки 30, Крчедину 11, у Добановцу 13 Фамилија. Осим оних у Отаром и Новом Пазову и Новом Бановцу. Бежанинци и Сурчинци правике на лето себи школе, учитеље већ од неколико година плаћају. — Из Београдајављанам дописник наш под 25. о. м. ово: Ономад у Уторак светли је кнез отишао с друштвом у лов у смедеревско окружије. Од министара ни један не прати кнеза, за кога се говори да није једино лова ради тај пут иредузео. У кнежевој пратњи осим неколико саветника и оФицира налазе се и г. Илија Гарашанин и талијански консул Сковасо. Сви су отишди на колима, која ће их чекати, премда иароброди већ почеше радити између Београда и Смедерева. — Незнам добијате ли „Световид." Ако га добијате, читаћете оне доктринарске чланке, што их пише у том листу г. Матија Бан о слободи штампе. Ове чланке илуструје „Србија'' својом патњом од цензуре. Последњи број од тог листа, који је требао да изиђе у четвртак, изишао је тек у суботу, и то осакаћен. Три је дана стењала „Србија" иод тортуром ценаоровом. — Онај глас који донесе неки бечки лиет, као да ће се обистинити, јер и овде се чуло још пре, да долази неки еФендија У Београд. Честити еФендија, ако долази могао би се доиста уверити, да смо у снремању вредни били. Сад су нам готове и нет понтонских ћуприја, којима управлЈају стручни понтонијери. Једна је од тих ћуприја у Чачку, друга у Крушевцу, трећа између Јагодине и Ћуприје, четврта на Морави близу Пожаревца, мета у Веоираду. — Сигурносг л>уди и имања у последње време јакоје поремећена. ло-

повлуци догађају се све чешће. Познато вам је, да су убијце погубљени пре неки дан, који су јесенас убили и у Дунав бацили бившег чиновника Чернанског. Ноћас обколила и ухватила је полиција у оним пећинама што се налазе иза гробља, читаву кумпанију лупежа, око двадесет њих, ајуче на ноћ иробили су лопови дућан једног сараФа, одма до Француске агенције у кнежевој кући на Сави.ЈјОни однесоше касу с новцима, коју не могоше отворити, па је сакрише где год у шанцу до боље нрилике. Ту су сутра дан касу нашли. Прошле ноћи покушаше пробити стражна врата од паробродске агенције, но не испаде имза руком. Две ноћи једна за другом у једној истој кући, и то преко пута од полиције и до 1;умрука, где толики људи чувају стражу, заиста казује за ретку смелост тих лупежа. Чини се, да они пркосе полицији, и да хоће да кваре јој кредитлпто је она на гласу ради њене предосторожности и свезнања. Тридесет ноћних стражара мало је за цео Београд. Треба да им се дода и она лица у помоћ. што .врше другу полицајну дужност, без које бити можемо; нека и она стражаре ноћи, да би могао грађанин обезбеђен бити са животОм и имањем. — Из Новог Оада јављају, да је и тамо било, као што по многим местима у Угарској , светковине у јеврејској синагоги поводом , што су Јевреји у грађанским нравима изједначени у Угарској са осталим народностима. Баљда ће скорим имати узрока и овдашњи Јевреји такову светковину држати. — Но „Застави" одустаће се од стране државе од интереса државног зајма новосадског, и да ће се с тога и ексекутивно наплаћивање обуставити. — Њ. В. светли наш цар, допративши царицу дошао је ономад у Будим, где ће се кратко време бавити. Царица ће дуже остати у угарској престолници, па ће се преселити у летни дворац Геделе, да се тамо породи. После петнаест дана доћиће и царска деца у Будим. Њихова величанства бијаху и овај пут е великим одушевлењем од многобројног народа евечано дочекана, премда не бијаше званичног дочека. — У Цонедељнпк изишла је пред цара депутација хрцатског сабора, која је иредала саборску адресу. Светли је цар том приликом нохвалио помирљиву тежњу сабора, и изрекоше наду, да ће и угарски са- |

бор истог помирљивог духа бити, па ће се тако до изравнења доћи. — Из Прага дошлаје у Беч депутација од стране општине, да изјави светломе цару своје сажалење због смрти цара Максимилијана. Уједно је депутација, коју је предводио нови градоначелник Клаудија, просила, да би се увео чески језик у команди кодпрашке милиције. Благодарећи депутацији због изјављеног саучешћа, рече цар, да ће молбеницу предати министарству на већање, но може депутацију напред уверити, да војничка служба изискује, да у армади један исти језик службени да буде, а прашка милиција сматра се као чест армаде. — У Падову у Италији држаше свештеници свечано богомоље и благодарење, што је папина столица избављена од последњих превратних покушаја. Овом приликом учинише ђаци падовачког свеучилишта, којима се придруше и други, велике нереде. Они уђоше у цркву, растераше свет и злоставише свештенике. — У Паризу осуђени су судом више новинара, што у њиховим листовима дебате у Француској скуиштини обнародоваше. — За два месеца (до конца Новембра) 1867. г. Енглеска је извела с балканског полуострва (нарочито из дунавских крајева) пет пута онолико шенице колико иредпрошле; у 1866-ој изнела је само 426.494 цен., а прошле 1867. г. 2,044.970 цен. — У Париз, Лондон и Цариград стигаб је у исти дан глас, да су из влашке наоружане чете прешле у Бугарску, где епале села, у којима Турци станују. Француски полузванични лист у исто време јавља, да се румунска влада труди, да преласку тих чета у Турску на нут стане. — Митхат паша , досадашњи валија дунавилаета, биће сметнут са тог звања. Није још иознато који ће доћи на његово место. — У „Србији" читамо ове занимљиве белешке: У ееверној Америци има између 150.241 учитеља управо 100.000 учитељака. Клжу да се људи тамо за то слабо примају учитељовања, што се учитељу не плаћа више на годину од 3250 талира. Шта би на то рекли наши учитељи ? А како је тамо издавање новина по журналисте користан посао може се видети из ово неколи-