Zemunski glasnik

У Зем>пу, 4. Фобр^ара 1808.

емунски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Цредплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Гопронова печатња пинти у банкнотала заједно с поштарином или достаиљањем у кућу. За у Земуиу, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Баложић у Бсопред()|]Ојннке у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 14. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Хрцегонину н Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без пошгарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца викакве се не уважавнју наручбине.

ОПАСКК У ПРИБРЕДНИМ СТВАРИМА. I Под овим наеловом говорићемо о различним предметима, који и ако су раслични опет по природи својој стоје у свези. То радимо с тога, што нам се материјал множи, а простор листа је ограничен. Посвећен материјалним интересима својих читалаца изискује се, да се наш лист обзире на исте, а овај требао би да се шири, колико се круг читалаца шири. Но још нам околности недопуштају, да нашем листу већи иростор дамо. Нага је трговачки допосник београдски мало драстички описао у 12. броју о. листа одношај пештанских комисионара према њиховим комитентима у дољиим земљама. г Ј л ај је допис у комисионарским круговима иао јако у очи, и побудио их, да ствар и с противничке стране осветле. Из тога круга, и о тој ствари добилисмо следеће писмо, које у верноме преводу овде стављамо : „Господипе уредниче ! У 12. бр, вашега поштованог листа има један допис из Београда, који говори о поступку пештанских комисионара према својим трговачким п])ијатељима, српским трговцима са иродуктом, али доста изопачено. И ако нисам баш вешт у овоме послу, молим Вае; примите ово у свој лист. Тај се допис иочише еа питашем: ,.Кад ћемо се већ једанпут опростити туђинскога јарма?-' Ја сматрам у томе увреду српскоме народу нанесену, јер џарод, Хчоји је својом х[;аброшћу и одважношћу турски јарам могао збацити, зацело би био брзо готов и са неколико комисионара кад би т.ј. дошло до тога. Колико је мени познато, нико немрра носити тај јарам, а кад немора, што би га носио| Биће дакле, да је овај јарам лакши од онога турскога, јер

се својевољно носи. У интересу је, да ови одношаји остану, јер ја поуздано тврдим, да је данашња трговина с продуктима у погледу на негдашљу, много боља. Србија, земља где млеко и мед тече, удавила би се сама у дебљини својој, да нису пеШтански комисионари посредовали, Те тако њезиним ваљаним иродуктима светски вашар отворили, и свуда наконтинепту упознали , да их сада сваки дан еве више траже. Ја опет велим , да су пештански комисионари заслужни за Србију. Пре, кад у Пешти још није била тако велика конкуренција, и кад о трасирању, а много мање о бијанкокредиту ни спомена не беше , него када је сваки радио како је могао са сопственим сретствима , онда су се већи провизиони и већи трошкови узимали, него данас. Последњих десет година тако се разгранала трговина с продуктима, да спекулантима сопствени капитали недостижу. Олакшице ради доиустише комисионари својим трговачким пријатељима на послати им еспан 7б °/ 0 на 2—3 месеца , или још на краће време повући. Али зоог велике конкуренције у Пешти не могаше се остати лри томе, Пре две године уведоше у обичај сви спекуланти са малом изменом, т. ј. ови су то захтевали, да се за трговин.У потребни капитал или у роковима , као хцто они желе , „ин бијанко - ' на њихове комисионаре у Пешти повуће, или да ови њима на њихојјо захтеваЊе готов новац цо умерец интерес набаве. 'Гим каииталом купују онда сиекуданти продукте и шиљу их комисионски у Пешту на продају. У најбољем случају може ири томе комисионар осим интереса још и провизион од продаје заслужити; а има случајева да комисцонар кад падне цена, изгуби не само интерес, провизију, сензарију и

друге трошкове , него и од самога капитала штетује. Е , сада питам , ко носи управо јарам ? Зацело пештански комисионар. У таком одношају стоји пешт. комисионар са српским трговцем са прод.уктима, и сваки не пристрасни тргоиац призна ће , да су не основаии они прекори у београдском допису на комисионаре , и да су или злом вољом написане, или да их је некомпетентан човек написао." Ето од речи до речи тога одговора. Ми га саопштавамо, једно шго о важном Фактору за продукцију у нашем пределу говори, и друго гато хоћемо, да се чује глас и нротивне стране. Истина је, као обично у животу, у среди. Да проговоримо сада коју о једноме младоме заводу, кога ћемо ради напретка његова свом љубављу неговати. Зацело свак жели успех нашој гатедионици. С тога долазимо чегаће на њу. Тек пре неколико недеља почела је штедионица своју радњу. Томе почетку можемо се радовати, јјер за кратко време до!)е доста и великих улога, као што су и зпатне зајмове од штедионице дозвољене. То показује, да нублика поверења у нашу гатедионицу има, и она опет да онима у помоћ притиче , којима је новац од потребе. Завод овај има лепу будућноет, и биће један од најважнијих чињеница привредних за Земун и околину. По штатутама пттедиоиичким постепено се отнлаћују иозајмљени капитали на неиокретна добра. Засад је одређено годишња отплата од 10 процената. Морамо нриметити, даје то за време само, а друш гво мисли, да уведе двадесето-годишње отплаћивање, како то буде могуће. т. ј. док друштво искуством увцди, како етоје улози према исплатама. Није нужно тек доказивати , да је преко нужно поред данашње оскудице у капиталима, да би то скоро било.