Zemunski glasnik

197

наше отаџбине склопе. Сваки свестап Србин чланком етатута омладинских обвезан је, да што више са своје стране допринеее осшшању патријотских задруга у општој цеди, а може ди нам данас бити што важније од овога? Ништа. Г. Е. Ч. у иеком броју „Напретка" изађе, да нам каже како би се ово могдо још за које време оставити. Ни часа, г. Е. Овако би могао какав јабанџија говорити и онај који није завирнуони у .једну статистику, а ви, баш ви неби требади. Иди ваљда мисдите да није истина што се код нас у овом обзиру говораше. Нећу да вам говорим, сретни сте ако не знате, а ако знате па нам поручујете да чекамо, хвада вам. — Кад се установи скуп женскиња у Новом Саду да помаже у доброј цеди народу свом, да поменем један женски скуп у Ингдеској Т1»е бапПагу а55ос1а11ои. Скуп женскиња у Лондону пре једанаест година састаде се у цеди, да беседама и књигама гони све непријатеље, који јавним и приватним уређењем највишем добру човечијем - здрављу прете, да откдања све утицаје што сваки час на здравл>е човечије утичу, да настојава свом снагом да се за ову цед подижу установи за сиротињу и раднике. За ових једанаесг година издао је више од педесет књига о неговању здравља и сваку је скоро у мидион екземпдара растурио по Евроии, Америци, Аустрадији, Африци, Ипђији и Хиии. Трудом и настојавањем овог женског скупа подигоше се по свим већим варошима, ингдеске дружине што самостадно у свом кругу радише па овој цеди, а са оним женским скупом стајаху у свези. Особите је засдуге стекао један чдан овог скупа, који је за три године путовао и у више од педесет вароши сазивао друштва и говорио о овој корисној установи. Да ди ћемо ми који пут овако што видети у нашој средини питам вас поштовани читаоци? — Из Београда нам јав .Ба наш дописпик још и ово: Наша јевдада онравида, као што сам још прошде недеље јавио, једну турску богомољу — џамију — да би се Турци имади где кдањати, кад би у Београд дошди. Као што чујемо 200 породица турских врати ће се у Београд, и ту опет настанити, ади разуме се као српски поданици. Мајстори чизмарСкога заната овДе у Београду образовади су дружину у це.ви уеавршавања у своме занату

и узајмног потпомагања. Штатуте своје поднеди су министру Финансије, и већ су им одобрени. Ово је нрви пример удруживања занатдија у нас. Нека је сретно, а дај Боже, па се и дриги угдедади на њих. — У Бедој цркви установиће друштво једно банку за пук. Њезин устав већ је поднешен вдади на потврђење. У истој вароши постоји од дужег времена винодедско друштво, коме даје држава 500 ф . год. помоћ. — 15. Априда имада је хрватска депутација у Пешти прву седницу своју. Изабрада је Вакуновића за председника, а за бедежника Јов. Цара. — Истога дана имао је деаков кдуб састанак. Говориди су о стварима правоедавне цркве. Кдуб мисди, да остане све по старим, што се тиче језика у богосдуженију и управе црквених Фондова. — 16. Апр. почео се у Загребу испит против оних што се побунише на спахидику барона Рауха данашњег државног намесника. 1БиХ 25 оптуженика пред судом су, а 11 је на месту погинудо од пушака оних војника, што дођоше оружани да народ укроте и раетерају. — Барон Шокчевић постав.вен је у мир. Тако исто и оточки пуковник Дражановић. — У Фијуми падоше у очи црвена пера за шеширом у тамошњих инженера. У први мах не знадоже шта ће то рећи. ДОцније дознадоше. да је то знак Кошутове партаје, Вдаст им је одмах то забранида и рече им, да не придичи, да они носе знак крви — реводуције, који су у сдужби маџарске вдаде. — Званичне новине угарске доносе ведики списак од сужњева, којих је царска мидост придиком рођена царске принцезе опростида сужанства. Бечки министар правде такође је поднео по царскоме надогу списак преко-дитванских осуђеника, који ће се помидовати. Међу помидованим у Угарској надази се и познати Рожа Шандор, који јетамновао у посдедње време у Варадину. — Бечко и угарско министарство Финанеије закључише заједнички, да се у цедој царевини у будуће нродаје со по 5 Фор. 80 новчића цента. — Прусија умаљава своју војску. То бива и у осталим немачким државама. Редукција та није баш ведика, ипак посведочава ситуацију

мира. И у Аустрији и Франциској умаљавају се војске. — Из Лондона јављају, да је онај Фенијац 0'Фаред, који је пуцо и ранио енгдеског принца, осуђен на вешада. Он је признао, да је чдан завере. Принц није тешко рањен. То се здочинство збидо у Сиднеју у Аустрадији при једном митингу (беседи), на коју је принц био позват. Принц Афред, који је мдађи син краљице Викторије, сдужи на ингдеској фдоти. — У Шпанији ново је министарство постављено усљед смрти ђенерада Нарваеца. За претседника министарства наименован је Браво, пристадац Нарваецов. Краљезским указом допуштен је сдободан увоз од жита у Шпанију до конца децембра о. г. Ррђаво стање усева у неким предедима краљевства повод су томе. — Ингдези постигоше на Ускрс цељ свога ратнога похода на Абисинију. Они разбише на ведики Петак са свим војску краља Теодора абисинског, који се за тим затворио са нешто војске у тврдињи магадској. 14000 Абисинаца подожидо је оружије. Ингдези узеше Магаду на јуриш, и ту је погино краљ Теодор. Два су му сина заробиди, и осим сида оружија и бдага четири су победиоци круне освојили. У том боју имадоше Ингдези само 15 рањених а ни једног мртвог. Абисинаца бидо је 500 мртвих и двапут тодико рањених. Одмах пошто је битку изгубио и у град се повукао пустио је Теодор заробљене Инглезе , оне путнике, које је држао неколико гоДина у роиству, и ради чега, што их пустити није хтео, Ингдези подигоше војну на њега, по што су најпре више пута покушавади, да своје људе на леи начин осдободе. Теодор се понео , иа он је све већи одкуп искао, најпосле иште, да Инглези отму на сиду од вицекраља египатског једно пристапиште, које искао је, њему да се уетупи. Новије вести у ингдеским новинама јављају, да се краљ Теодор сам убио из пушке, што га војека оставида, и кад је видео, да су Инглези отеди град на јуриш. Вазали његови свагда су га мрзиди, тако исто подапици због тешкога тиранства његовог. Познато је, да су Абисинци Хришћани , премда им је христијанство пуно сујеперја и незнабожанских обичаја .