Zemunski glasnik

201

казује окове. — Скикуше му огртач. — Шта је то? — Ено калуђер крај њега — моле се богу. — Баљда за мртве ? — Сви ћуте — тишина. Шта је то? — Он стоји. — Где му је круна? Какав је оно — страшан човек — с голом сабљом — и махну — војници с пушкама стадоше п])0д цара. — Ено нишане —- у срце — ах — ах стој ! — мидоет! — милост! — сирома — мидоет! За бога! — Пуцају! — Убише га! —

После неколико дана одвезли су Шарлоту из Мирамаре. Отишла је у свој завичај, у Белгију. Кад види места своје младости, можда ће јој зарасти ране. Видине ионоситог дворца стоје осамљене у вечерњем румену, и нричају свакоме о двема Душама, којима судбина даде царску круну, под којом они своју срећу и мир жинота и последњу наду на бољу будућност сахранише. Превео С. II.

ОПШТПНА У РУСИЈИ. (Свршетак ) Привремено уживање земље пређе у стално. Номади неговаху стоку и живеше од тога. Поред тога развило се и земљоделство. Али прастари принцип номадскога живота тако је ухватио дубока корена у животу и духу народном, да га није могао оставити. Као што пашњаци беху општи, тако је остала и њива заједничка. Сви чланови једнога колена, или једне општине радише заједно земљу, и тек храну после жетве делише на једнако. У таком стању и уставу има и данас села у Србији, Босни и Славонији. У Русији се изображавао тај устав, неостављајући тога принципа. Земљу делише на једнако иа све чланове општинске, али само на неколико година. ') И ту идеју рускога народа, која је тако дубоко у души, у обичајима његовим, која је уједно и скроз хришћанска, да сва земља народу припада, а деоба по правди, да оцу народа, цару и његовој влади припада, ту идеју хоће сад да разоре без зреле процене принциција и размотрења свију одношаја друштвеног живота народног, дакле скоро хо') Ме1)у тим не требп миелити, да је то тако само у Русији. Пнло је Т(1 и V ђерманији Цезар опиеује то < а 1-вимјасно. Но штоје још више, такав је уетав доскора постајао у неким странаиа Немачке, где су спаке 13. годнне земљу на све чланове општинске поделили. Доцније због норезе немогаше се то одржати, и л>\ ди се тужнше протии тога , одупираху се и с великом муком оставише свој стари обичај.

тимице из тако зване (али неосноване) „потребе Р " Цела заиадна Европа болује скроз због сиромаштва и сиротиње, а то су, ако не узроци а оно иоглавити носиоци свију револуција, а особито социјалне револуције, која нам се мути и претсказује. У осталој Европи грози опасност принципу својине 51111111111111 ј 118, «у111Ша 11 |јчпа, ИЗ 46га се наједнакост у притежању земље морала развити. Русија још не зна за то зло. Сваки Рус припада општини, и у њој има једнако право на земљу и уживање земље. Он може, као једна личност усљед несреће какве, или преступа или лењости и т. д. осиромашити, ади деца његова имају онет једнако ираво као и сваК други члан општине на земљу. И докле год тај устав постоји у Русији, не може бити насдедње сиротиње! А из ког се узрока хтело тај устав, тај паладијум Русије срушити. Можда из тежње за новим, иди из угледања на западну Европу ? Нека нам се само један узрок наведе. — Кажу, докле та једнакост и деоба земље иостоји, не може се ни мислити на нанредак и усавршење земљоделстна, јер кад један зна, да ће кроз некодико година морати земљу напустити, онда се неће трудити око ње, особито, што се ђубрења тиче. Ово има нептто мадо истине. То смо виДели у оно време и у западној Европи, али од тога се може сачувати, на и у Русији би се могде ради тога неке мере иредузети, а општински принцин опет да остане не повређен. Ади ја тврдим, да унапређење земљодедства у Русији бар за овај нар није тако ни потребно и разорењем тога принципа земљодедство ће се мадо или ни мало унапредити. Унапређење земљоделства није се нигде постигдо проиисима и заповедима, него све мало по мало иримерима, од које добре плодове сваки дан имамо пред очима. Данашње стање земљодедство потпуно задовољава потребе рускога народа. Шта више Русија довози на европску пијацу много хране, која јој претиче. С тога још и већа продукција није баш сад тако нреко потребна. Рђавим жетвама и гдади, које од туда додазе, сдабо би ноболшање земљеделства помогдо. Неоспорна је истина, да је земљодедство хиљадама година на једном истом степену остадо, на да и сад стоји. Земљодедство напредује еамо, кад се у којој зем.ви неразмерно умножи на-

род, па настану велике потребе. А то неће бити скоро за Русију. У средњој Европи је наука и изображење, што се земљеделства тиче, напредовало. Поред свега, што је местимице баш потреба била, ишло је то веома споро. Руски сељак не воли земљоделство. Он презире лакомислено сваки напредак. Немачки сељак напротив води земљеделство, али се тешко прихваћа поправка и неверује лако новоме послу. Унапређење земљеделства само су људи, који много земље имају иокушавали и производили. Таки се покушаји раде по више година без очевидне користи. Сељак ће се њих прихватити, тек кад се сам увери и својим очима види. Сећам се, да се на ведиким добрима 20 година пре сејала детелина, него што су сељаци тек по гдекоји почињади. Робовање је укинуто у Русији. Тиме је одељена земд>а пдемићска од општинске, и пдемићи су тиме приморани, да сами раде своје земље, да се старају напретка и унапређења њезиног, јер иначе му се неће добра изплаћивати. И тако тек племићи кад какве поправке произведу, и увере се о успеху и ваљаности њиховој, може бити говора, да их се и сељак прихвати. Томе би 50 година рока дали. У осталом и сама клима руска није многа. накдоњена тим изменама, нити су јој потребна. На северу се не исплаћује њива, особито где слуге и најамници раде. С тога се више тамо о стоки брину, њу умножавају и негују, јер од туда користи имају, па зато понајвише раде ливаде, доводе воДУ и т. д. Ако се сељацима после укинућа ропства подели земља, и њихов део остане безусловна својина њиова, ако се на тај начин припцип руске општине укине, шта ће бити онда, па ако се још непредузму за рана никакве мере? Проћиће некодико колена и сељак ће остати без имања. Земл.у ће му други опет откупити и социјадно стање Русије биће онда куд камо горе, опасније и теже, него што је бидо за време ропства. Ми исноведамо путпуно убеђење наше: Ко данас жели, да се нринции руске општине — једнака деоба земље на све уланове оошшинске на извесно време — законом укине, тај нема довољно увиђанности за данашње стање и народни карактер руски, и нема државничког погдеда на стање и потреба времена у опште, а особито на стање и потребе Русије. Превео С. II.