Zemunski glasnik

232

Бечка ннема. III. 14. Мчја. Ове у Бечу, што благородно мисди, што добра човечанству жели, слегло се данас, да мужу једном последњу почаст, последњу љубав на овој земљи учини. Овај час сахрањују тело др. МилФелда у њедра мајке земље. А ко је тај др. МилФелд , питаће великн део нашега света? Да вам кажем. МилФелд је исти, онај који је — мислећи и радеки целога века свога о добру и у корист човештва — у држашшм савету аустријскога царства пре неког времена- први предложио законодавном телу: слободни вероисповедни закон за нашу монархију, слободни брак међу грађанима различне вере, без икакве обвезе, да се баш у овој, а не у другој цркви деца морају васпитати и слободна наука деце у државним училиштама безиристрастно у смотрењу цркве. МиЛФелдове предлоге прими доњи дом, па и горњи, а међу тим — већ одавно ислабљено тело тога великога мужа немаде више снаге носити ту мудру, много мислећу главу, падпе, и као да је божја десница истога хероја само донде држати хтела, док сноје велико дело не изврши. Баш на сам дан смрти МилФелдове, добише његови иредлози царским потписом енагу и важност закона, који ће име МилФелда, тог пријатеља човештва и просвете, спомињати, док год повесница и тих закона наших траје. Милфслд , чувени правобранитељ и члан државног савета у Бечу 1810. је рођен, и имађаше на себи то знаменито, што је сваком цртом наличио на Наполеонл Бонапарту. Пак као да се са цртама лица и дух одважности и оштроумља Наполеона 1. у Милфелда нрелио. Само што су ратови наподеонови дејствовади као муња и гром, и што су потресди и труло рушили, да МилФедд и њему подобни могу боље радити. Веле, да то наличење није без нриродног основа. Познато нам је, да је Наполеон I. 1809 г. у сред дета становао у Бечу у Шеибруну. Осгавимо копрену, од њежних нарави човечијих преко тако дадеке прошлоети иревучену, и радујмо се само да је мајка родида тако умног човека. Бдагодаримо искрености браће Мађара, коју ггоказаше у „Лојду" о жељезници. То много важи, ма да и непријатељетво показује. Можда ћемо се тако ире измирити. За то Орбија нека чврсто остане при том;

жељезница преко Србије ма која мора ићи преко Београда. Да за што би Србија бида самосгална. Обиђе л' се Београд, асивац је засечен. Ја у мислима већ видим доба, где ће главна евчопејска пруганајкраћимпутем Индија са Инглеском скопчавајући гвоздени пут из Салоника поред Вардар реке и долином Мораве и Дунава у Београд и даље преко Земуна и Новог Сада у Сегедин ићи. Тим ће Мађари спасти Пешту без да сурвају Београд. Зашто на непелу ближњега свој дом дизати, кад могу обоје у пространом свету живети. Жељезница из Земуна преко Осека у Барању наравно би се скопчала са већ постојећом у Стоном Београду и тим би та светска комуникација Пеиггу обишда. Ја рекох пут преко Новог Сада. Ту је Дунав најужи, дакле најлакше може се ту мост подићи. Тако од Новог Сада до Суботице или Сегедина нема опет никакве тешкоће у нодизању пута. Ја мислим да ће доћи време, кад ће жељезница ићи дуж Срема и Олавоније у Сисак и тим Београд и Земун са Реком и сињим морем скопчати. Још је жељезница могућа од сињег мора поред Неретве лагано пењајући се од Коњице око Требевића — над Сарајевом — даље иоред Миљацке на Гласињачко поље. Одавде у дол Црцога Јадра преко. Дрине V Ваљево, и поред Колубаре и Саве у 1>еоград. Одавде свеза са жељезницом преко Ианчева, даље у Темишвар, Ердељ — исход у Молдавију. Чудно нам је, да је дописпик „Дојдов" онако стегнутих нрсију у исто доба, кад цела Европа ради, да слободна трговина и слободне народне свезе буду. Надамо се, да оно његово мнење није опште, цедога мађарског народа. На здоби, мј>зости, зависти и освети се кућа незида. Овом приликОхМ рад сам једно нитање ставиги нашим ученим људима, који се занимају повесницом. Ми имамо у Срему манастир у триуглу Илок-Шид-Ердевик, бдизу Беркасова, именОлМ „Привина глава." Од куда то име? Читајући повесницу града Беча, падне ми следеће месго у очи. „Карл велики умре 814. За њим вдадаше над Франкима син му Лудвиг смирени до 840. Цело велико царетво подели се 843 г. између три брата, синова Лудвикових. Лотар добије Итадију и Аустрију, Кард добије Француску данашњу, а Лудвиг Германију. На северној страни Дунава, од пданине Манхардове поред Беча, па до реке Грана и до њеног ушћа у

Дунав простираше се онда моравско царство. У Ведехраду код Одомуца имаше престолницу своју Мојмар , а синовац му Привина беше господар источне Моравске и становаше у Њитри. Обојица беху идолопокдоници и лсивеше у борби један с другим. Иривина дође у теснац. После несретне борбе иовинује се опет Лудвику, господару Германије и овај му око 846 г. да земље између Саве и Дунава, дакде простор, у ком се баш надази наш манастир „Ирииина г^ава." Не стојидидакле име манасгира у некој свези са оним вдадаоцем и Хришћанином. пре 1022 године. ?

('тЈ нан.с на нресто Јелисавете Цесаревне. (нлстлплк ) — Ано, драго Ано! Од куд ти овде ? запита је он мило, опијен срећом заборавив на сваку опасност, која му грози. — Овде сам већ више недеља са дедом мојим, проговори девојче. Он је писао мојој матери, да ме амо доведе, а одавде ћу после у Петроград великој кнегињи Ани Кардовној , која с-е сад удала. — Дакле код њега си? проговори момче жалосНо. Код великога канцлера гроФа Черкоскога, претседника крвавога суда? И то је његова кућа? Ох онда сам пао у чељусти лаву, и онда ми ништа не остаје, него да бежим што пре одавде. — Ха! викне девојче и погледи га уплашено. Дакле ти си тај о коме цела варош говој>и , и кога хиљадама војника већ више од сахата заман траже ? Но — каква је то вика V башти? — Мене траже, рече момче, и ако ме нађу, смрт ми је извесна. — Ах, није мој деда таки. Он је променуо мишдење од како је видео зло срце и осветод.убивост тих Немаца, и он ће скоро раскрстити с њима. Ади света мајко божја касанска! настави девојче упдашено, ето се већ чују кораци наоружаних војника низ степене! Ходи брже. Код мене те неће наћи. И као муња продети с њим читав ред соба и сакрије га чак у последњу, где је она седела. — Остапи ту, док се не вратим, шапне му. У мојој соби не сме те нико тражити. II затвори за собом врата и мегне кључ у џеп. За тим се брзо опет враги у прву собу и седне за пијано, где је и пре пет минута седела. У исти мах уђе двороуправитељ

■ш