Zemunski glasnik

403

јатељ Јован еретно лсиви у куки својих родитеља, па се и не сећаше више његовога ретког путовања на тоциљалкама. Но једно јутро, баш хтеде Едвард поћи у шетњу, дође господар, код кога Јован беше у стану, са једним господином, који му се претстави као барон од Р. и отац Јованов. Рече му, да је дошао до њега, не би ли му знао казати што за сина његовог, коме је он најбољи пријатељ, јер он не дође кући још никако до данас. Едвард се пренерази. Одмах је помислио, да се каква несрећа догодила и приповеди оцу, на какав је чудан начин Јован оданде отишао. Олутња обузе све и одмах предузеше истрагу. Но све бадава. А кад се лед отопио, барон од Р. опет нареди, да се тражи мртво тело, и обећа велику награду ономе ко га нађе. И заиста неки рибар извуче један 1,1 ак и нађе у њему мртва човека. То беше барон Јован од Р. Видело се, да се није случајно утопио, него да је то грозио убијство. 0 тога суд предузме одмах најстј)Ои;ију истрагу. Тело однесе барон на своје добро и ту га сахрани са највећом свечаношћу уз опште саучешће целе околине, Суд удвостручи своју енергију у истраживању сада још више, јер на истом месгу нађоше наскоро још једно мртво тело онако исто увијено. _ Но иоред евега тога не могаху се ухватити кривци. (Свршиће се.)

С)1>('г!»С Ј Ч«'«'58?51Р8>ЈЛ } К6ВСЖСвом убијсхву.

У Понеделник 7. Октобра наново је нредузето јавно суђење окривљенима у трагичној катастроои летошњој. Оно се предузело у дворани велике београдске иолиције нред отвореним вратима. У саму дрорану само су пустили толико публике, колико је дозволио ограничени простор. Осим судског персонала са државним тужиоцем , окривљеника и њихових браниоца определено бе1пе ту и место новинарским извештачима, а и господаконсули налазаху се међу слушаоцима. Оуђење се одпочело у осам и пол сахата. Окривљеника има оеам, од који су оковани само Мајеторовић и Милојевић. Преседник суда отвори седницу изјавивши да се има сада извиђати кривица Антонија Мајсторовића. Лазара Милојевића, Мите Кузмановића, Милана Ракичића и Драгише Станојевића. који се оптужују да су чинили предузећа да се убијством кнеза Михаила учини насилни преврат у

земљи и поремети наследни ред владалачке династије српске. Даље има да се извиђа кривица Станка Здравковика, Стеве Вучићевића и Косте Антоновића, који се оптужују: да су знали за злочинство па нису по закону јавили власти. Уједно опомиње председник окривљенике да одговара ју само на оио за што с.у питани и да не упадају у реч нити да прекидају казивање сведока. Лазар Милојевић вели да на испиту није казао иоследњу реч своју, па иште благодејање од судада може изнети пред њега цело срце своје. Председник му напомиње да је злочинством убиства кнелгева у земљи створеио ванредно стање и преки суд, па да се на оваквоме суду не могу злочИнци користити свима благодејањима којима би иначе могли. Милојевић и Кузмагшвић моле опет да им се дозволи да искажу све нгго имају, јер имају доказе који још ниеу ни узети у обзир. Председник одговара да им се не ће закратити да говоре пошто саслушају тужбу државнога тужиоца. На то државпи тужилац г. Никола Недељковић ночне читати тужбу као што иде: На ранијем још ислеђењу о убиству српскогкнезаМихаилаМ. Обреновића III. доказато је пресудом судском од 15 Јула т. год. \ г п 11.699. да су још од пре три године спремана а од лаие већ и одпочета издајничка предузећа у томе: да владајући кнез Михаил буде убијен ; и да се насилно учиии преврат у земљи у кориет разкнеза Карађорђевића — насилио дакле промени ред насљедства. Доказато је том пресудом даље, да је у цељи изврнтења овог другог иредузећа и убијен кнез Михаило у Топчидерском кошутњаку 29. Маја тек. године по подне — кад јс изишао био тамо рад проходње. А доказато је и то, да је извршењем тог убиства убијена поред кнеза и г-ђа Анка кћи Јеврема Обреновића стрина кнежева, и да је покушано убиство и над г-ђицом Катарином кћери убијене г-ђе Анке, над г. Светозаром Гарашином кнежевим ађутантом и над слугом Димит. Тимаровићем. Истом нресудом доказато је уједно , да су та издајничка предузећа смислили и одпочели Александар Карађорђевић — стидног спомена негдашњи српски кнез, иознати бунтовник Фил. Станковић Смедеревац и Пав. Радовановић адвокат са евојом браћом, — који су извршили убиетво са познатим Марићем и Рогићем.

Па као што се још на том ранијем суђењу виђаше, да су речене коловође, за извршење преврата морали имати повише и присталаца који би их подпомогли у маси народа — без које се наравно таково што неда ни извршити, — доиста доцнијим извиђајем и изнађе се, да су им поред оних — што су већ оеуЈјени наведеном пресудом били нодпомагачи у истоме делу и ови: Антоније Мајсторовић бивши саветник Карађорђевићев, Милан Ракичић — Петровић из Смедерева, Димитрије Кузмановић из Смедерева, Лазар Милојевић помоћник начелништва округа Смедеревског , и Драгиша Станојзвић суплент велике школе у Београду. А поред ових помагача изнађоше се и они који само дознаваше за њихово издајничко предузеће па нехтеше да јаве; то су: Коста Антовић настојник Карађорђевићевих добара у Тоноли, Стеван Вучић Перишић из Крагујевца, и Станко Здравковић каФеџија код „круне" у Београду. * Комисија што јз одређена била да извиди ова злочинства, учинивши потребно извиђење о кривици свију ових именованих криваца, предала их је суду на осуђење. Акта о ислеђењу њихове кривице показаће најточније у чему им се ова састоји, а ради потпуности ове тужбе извешћу овде о томе тек само главније значаје. У испиту осуђеног Паје Радовановића већ је изјашњено, да је он још прошле јесеии позвао реченог помоћника Лазара да му потпомогне предузећа де се начини иреврат у земљи ма којим начином па доведе на владу Карађорђевић. Филип Станковић позвао је у Априлу мееецу ове године реченог Мајсторовића. а овај опет одмах за тим Микана Ракичића и Димитрија Кузмановића на исто предузеће. А Драгиша је у овоме стајао у договору са својим ујацима Светозаром, Симом и Младеном Ненадовићима, а и с колово1_)Ом Пајом Радовановићем, и имао је да с ђацима из велике школе начини "одмах узбуну у вароши и тиме њих потпомогне у предузећу за извршење преврата. Ова петорица, имајући само урођено раеположење на то, пристали су с места уз своје коловође и ио својим личним снособностима иотпомагали су их. Лазар се по договору с Пајом примио да спреми што више при-