Zemunski glasnik

У Земду, 19. Јатора 1869.

в

Всиунски ГлЛснИк идЛЛии НедеЛ.ом у јутру. Цена му је годишн .а 5 форинти у банкпо1гама заједно споттарином или досгављаЉему кућу. За Предбројнике у Србији станс лист овај дукат цесарски с поНгтарином. 8а Босну, Херцеговпну и Стару Србију 00 гроша Турских, ван турске ионстарнно, коју иредбројнаци сами имају илаћати.

Предилату на Земунски Гласник ирима из Ауетрије Сопроновапечатн.» у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у БеоБрој 12. граду. Иредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у нлаћеним ииемима код уираве вилајетскс печатње у Сарајеву. Беа новаца никакве се не уважавају наручбине.

О нреЈ стројењу вар. ошитписиог закоиа ј Граинци. Од М. И в и ћ а. /

(Свршстак.) Кнаредби у § 105. имало би ее додати да оиштина евој предрачун ЗЈШпој власти само до знања ставити мора и само онда потврђењу да сс поднесе, кад би се приход на досад неупражњавани начин хтео купити, или би се општинеки прирез повисио, да се приход умпожи. Јер пеувиђамо нотребу , да гецерал-команда и опај предрачун потврђује, који је на опом темељу састав .Беп, №1 коме и пређашњи почивају. Друго је кад оиштина свој прпход жели умножити, пак нова сретства у чу цел> употреби, или општински прирез повиси. Такво што спада у законодавну струку, иа мора се с тога вингој власти поднети. Али и ова треба код те прилике, да општинској же .л >и у већем стеиену одговори, већ што је то досада било. Општинско нретставништво неће без преке нужде себи веће терете наметати. § 107. Код ове као и код друге прилнке дужност нам је, да нриметимо, како судејски послови и наредбе о њиховом вршењу из општинског закона треба да се изоставе особито нак наредба о примирителном суду, о којој § 115. говори. У битиости овог суда ми смоу једном стручном листу, кад беше онштински закои уведен, неколико ]>ечи проговорили и мане назначили. Тадашњи тумачи осврнуше се на наше п [» и м е д 6 е , по из благодарности буду одветници лишени нрана заступништва код иримиригелног суда. Вато нам се неће, да овде о стпари говоримо , али не можемо тајити да та смеша судских и оишгинских послова много допринаша, да је закон нејасан, и да делокруг

иојединих оделења магистратских није точно означен. У оиштински послови спадају и они, који су, као што у почетку ових разматрања приметисмо, са општинским животом уско снојени. Друго све треба да се изоетави. § 111. говори о пословном реду и каже да досад постојећи пословни ред и даље важи. Небојимо се нриговора ако узтврдимо, да стари иословни ред садашњој нотреби неодговара. По њему бирократички механизам вас живот гуши, а кроз то послови заостају. Сећамо се једног случаја који је по строгом пронису постојећег пословника проведен, али покрај тога је смешан и показује како нам се споро послови врше, кад све кораке по пословном реду удсеимо. Прво оделење магистрата, наприпример, даде полицији писмеии налог, да једну нартају иризове и иепита, што ова и учини, па заниспик с писменом изјавом подиесе. Али се тај записник заметпе, зато се иолицији писмени налог изда да прву заповест изврши. Оваиато иисмено одговори, да је то учинила. Но то није било доста« јер код ирвог оделења није се могао записпик наћи, зато се полицији опет писмени налог издаде, да препис записника поднесе , на што ова наново ииемено одговори, да не може , јер нротоколе нема нити у оригипалу нити у копијама. Прво оделење и полиција једном магистрату принадлеже, под једним су кровом, пак опет толико иисама због једне маленкости, која би се усмено у три минута могла расправити. Али стари иоеловник такву ииемену расираву зактева, на с тога иослови немогу се крају нривести. § 112. стоји сам собом у иротивслов.ву. што прописује, да у ва])ошким стварима ирви судац, а у судским први варошки иретставник

градоначелника заступају. Ми мислимо, да треба то целисходније изменити. Исто тако имао би се нропис, по ком ако варошки претставник против магистратског решења вето даде, генерал-команда решава, заменити с нроиисом, да у том случају општинском застушшштву ствар се ноднеее; јер као што смо рекли, то могу само на општинеке интереее односеће се ства])и бити. § 118. даје градоначелнику одвише нрава, зато требао би се исправити у емислу, да у општинским стварима већа моћ у општинском застунништву иочива. Део шести овог закона говори о одпошају вароши прама других влаети. Ми неналазимо за нужно, да о њему дал.е коју реч ироговоримо. Опи који су оно , што смо досад навели читали, могли су увидити, V ком смислу ми овај закои реФормовати желимо. Самоеталност онштине и ограничење владиних органа у општинским стварима у строго и точно назиаченим случајима, то је наша жел.а; јер само на том темељу израђени закон да ће повода, да наши грађани већим и с бољим размишљавањем онштинске послове врше, по постојећем закону то пак доживити нећемо. Та који од нас може да се с добром вољом једном послу ода, кад зна, да је његов труд ретко кад нлодоносан. Али кад будсмо знали да је у општинским ства])има иаша реч меродавна, онда ће свеетни грађани својој јавној дужности задовољити , јер знаду , да у добро уређеној оиштини благостање најбоље напредује, а кад свеопште нап ред,ује, опда се наиредак и појединог ностизава.