Zemunski glasnik

110

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Од опширног извешћа о раду варошког заступништва у последњој седници можемо у данашњем листу само једандео саопштити јер оскудева нам у простору. Већало се о важним предметима, а поштовани читаоци видиће, да је ту било и пикантних појава. Томе смо се могли још напред надати, како видосмо из позива у скупштину, да се на дневноме реду и изјашнење одбора у Ивић-Пајићевој распри надази. И заиста жестока беше дебата о том предмету, а том приликом беше и наш лист од иознате странке нападнут, која овоме сав раздор између грађана и сејање немира у вароши приписује. Аргументације, које чусмо ту изрећи, тако су смешне, да држимо да није нужно побијати их. Читаоци ће их дознати из самога извешћа. Противници „Гласника" као да су се најмили, да нам својим понашањем набављају пикантног материјала за лист. (Општипско всће 21 Јапуара.) Председник г. Градоначелиик. Извештач г. Оре.Ћ ; иађистратски приседници: варонгки претстапници господа К. А. Петровић, Солар, Марковић и А. Д. Јовановић; сенатор г. П. Петровић. Ошптинара било је 24. Седница се отпочела у пол 10 часова. Почасно "место на деено претседнику заузео је г. ђенергич бригадир. Седница је трајала пре и послс подне. Зазвонивхни авонцетом отвори г. Градоначелник седницу рекавпга, да пре него што ће сс ирећи на дневни ред налази да је пристојно, да се у спомен покојиом ђенералу Заетавниковићу иа овом месту неколико захвалних речи изусте, ночемје покојник како за Гравицу уопште тако и посебице ва ову варош заелуасан био. Јер као што је нознато , он се је својски заузео да добијемо не само нустару од 400 јутара, него је највише донринео да се она лепа школска зграда у нашој вароши о државном трошку подигне. Он је, рече Градоначелнив, како је из новина дознао за смрт његову, одмах како у своје тако и у име варошког заступништва удовици изјавио сажалеље. Требаму рече, приредитп о трошку варошке општине и парастое, а ночем је нокојник православне вере био , то да се држи парастос у православној пјркви. Овај предлог беше једногласно усвојен и решеноје, да се идуће Недеље даје парастос у^новој цркви. Први предмет дневнога реда беше пословни ред за општииеко веће , који је ваписао г. Градоначелник и дат је био одбору на претрес. Члан тог одбора г. др. Миланковић споменуо је укратко, да је одбор свој посао свршио и за потребно налазио при неким параграфима своје приметбе чинити, које ће код дотичвих меета предлоакнти. Г. Градовачелвнк на то нрочита сав пословни ред, који ћемо другом приликом читаоцима у целости саопштити. §§ 1. до 10, нрима се или са никаквим или само везнатним променама по препоруци одборовој. Код § 10, изроди се дебата о тога, што је одбор дометнуо , да при прочитању завдучака последње седнице има иа зактеваше екзекутивна влает да да одговор, вашто ннје један или други за^ључак извршен, ш-ј-о је уевојеено. Код § 11. одбор је мнења, да би за закључење број од 15 члавова довољан био. На то ће рећи г.

ђеиерал, да би добро било, да (>и то само код мање важних предмета важило, иначе треба да је на већању потпуни број ваступника, као што то и закон прописује. Јер ако којп тражи почастну титулу грађанина, то лако могу петнаест општинара дозволити; али решавати о новцу, о стварној обвезаности општине, о непокретности и т. д. то нека само досадашњи број општинара закључи. Тога мнења г. ђенерала беше и г. А. К. Петровић, и после кратког деботовања реши се, да при решавању о новчаним трошковима, о општинским непокретностима, или о новом прирезу, и при избору кандидата за упразњена чиновничка места, морају присуствовати најмање двадесет општпнара. Кад се ово расправљало уђе у дворану полицај-адјункт г. Велш и преда г. Градоначелнику једно писмо односеће се на сирочад на коју варошка благајва троши. Мало за тим уђоше неколико сирочади, да их виде општинари и да ли треба да се и даље издржавају о општииском трошку или би могли своје издржавање сами заслуживати. Почем су сви нејаки, одобри се и даље издржање од општине. Тим поводом изроди се кратка дебата, и ту ће општинар г. Игњат П. Јовановић питати, ва што да троши општина толико на сирочад? §§ 13. до 18. примају се са изменама одборовим. Подужа дебата изроди се кад дође § 19. у претрес, за који одбор другу, то јест точнију стилистику препоручује. Г. Орељ рече, да мађистратски приседници могу о једном истом предмету говорити кад им је год воља, јер им је у дужности да ствар разјашњавају. Нскима се то чини да није од потребе, већ хоће, да се чиновницима реч само усљед повива дозволи. Г. ђенерал ће том приликом рећи, да му се види, да та ствар нма двогубу страну: у интересу јо саме ствари, да она буде свеетрано осветљена, то је нуждно да чиновници дају извешће; али напротив, чиновници могу, вели, својим говорима имати утицаја на само решење, што би могло самосталност онштинских закључака осујетити. Он је тога мнења да мађистратски чпновници треба по дужности пре одпочете дебате да изјасне предмете, а у течају дебате могу опет говорити, ако на то позвани буду. Предлог да мађистрат заједно бира усвојен је, но сад изроди се питање, који чиновнаци сачињавају мађистрат? Г. оенатор П. Петровић наброји такових седам са варошким ад^унктом. Г. др. Миланковић рече, да је одбор тог мнон>а, да се чиновницнма у онштинском већу не даје веће право, него што га имају општинари, који о јодном предмету само дваред могу говорити, трећи пут тек у своју одбрану, ако би били у самој дебати нападнути. И г. Пајић се у том смиелу изрази: чиновници по овом ввању, рече, поввани су, да дају извешће, за времо саме дебате пак иека говоре оамо онда, кад буду на то позвани. Г. Орељ ће ва то рећи, да мојко временом догодити се, да ћомо имати градоначелшшу, који не познаје точво законе, те со небп из незнања противио закључцима, који би ишли против постојећих закона. У таком случају је у дужности чиновникуда пооретствује, јериначе био би одговоран, кад би то пропустио, Г. Пајић ренлицирајући г, Орељу рече, да мађистрат нротив тих случајовгц и тако има сретства ; јор до љега је, општинске аакључке таквог рода ђспоралкоманди поднети. Мнење г. ђенерала би усвојено. §§ 20. до 28. примају со са одборовид изменама. Том приликом рећп ће г. ђонерал, да со чцни, да тај пословни ред много тоорнје има, која тешко да ће се практично моћи нроизвести. § 24. говори о вачиву гласања, које има бити тајно или јавно. Јавво ће се гласати устајањем оних, који су за који предлог, Ту је г- Стеван Марковић чинио примодбу , да је природнцје, да они ради гл»сав.а устају, који су протиц дога предлога, него они који га желе усвојити, Јор то нија све једно , рс^е ; и ввде н- јИ х одобришо мнење г. Марковиђз.

§ 25. додао је одбор, да Градоначелшп; треба да каже, са којом је странком глаСао, кад оу главови равни. Пошто је § 26. примљен без измене, изазвао је § 27. кратку но интсресантну дебату усљед одборовог дометка, да се и мнење мањине има записати у нротокол. То је г. ђенерал потпуно одобрио, рекавши, да оно овагда није право и добро, што се већином гласова закључи, јер често бива, да је мањина на правом путу. С тога је праведио, да се и њено мнење запише у протокУл, воћ с тога, да потоМци могу видити , да нпсу сви општинари учесници били у вакључцима, којо ће можда осудити. §§ 29. до Зо. примају се без измене, § 36. пак, који говори о поступку према општинарима, који не долазе у општинско веће , изазвао је дебату, у којој учествоваше више њих општинара. Одбор препоручује на основу гран. реа-орма да је остављено на вољу оном који је за општинара изабран, да избор прими или одбијо, па ако је избор примио , а за шест месеци никако дужности неодговара, да га на предлог градоначелника општинско веће закључком почастног звања лишнти може. Општинар који двапут недође у седницу, да буде писмено опоменут, иа ако и трећи иут недође да може на продлог градоначслника а но закључењу општинског већа почастног звања лишен бити. Неки приметише, да такво определење не спада у пословни ред, а први вар. претставник г. К. А. Петровић рече, да то бити не може, почем изабрани општинар не може својевољно дати оставку. Г. Градоначелник такође се не слаже са тим предлогом одборовим, јер како ће се после, пита, допунити пронисани број општинара. Мађпстратски савотник г. Пстровић управља пажњу на дангубно операције, које су скопчане са изборним актом, који шест недеља дана траје, као и на узрујаност духова, која се свагда у тима приликама нојављује. Општинар г. Јован Д. Јовановић рече, да -није право изкључити кога ошптинара, који кад кад и осам месеци отеуствује. о,^ вароши својнм послом. „Та то је и дало повода одбору за таЈ"дометак, рече г. Најић; јер није право , да други за таквога члана врше дужност. На пазив ђенералов гласало се и буде предлог одборов усвојен. § 37. беше примљен без примедбе, али жестоку дебату изазвао 1е § 38., који прописује постунање при кандидацији чиновника и при наименовању варошких служитеља. Одбор препоручује точнију штилистику тога параграФа. Кандидирање већ више је пута нсспоразумлење изазвало , као и при по» следњем избору варошког отражмештера. Што сч кандидације чиновника тиче рече г. ђенерал, тоје са свим јасна ствар. Мађистрат има оцштинском већу поднети прошње тражилаца, из којих ово тројицу избира. Мађнстрат после предложена три лнца поднесс вишсј власти или с пр( п фуком ва потврђење, или са другим својим дримедбама. Служитељо оппггиноко веће наииенује, а мађистрат их потврђује. На то ће г. Градоначелник приметити, да сц тако досад и радило што се служитеља тиче; но ва кандидацију чиновника вемаљска је власт нареди,ча, да мађистрат ааједно са општинарима бирају кандидате, и ако то није у комунитетском закону јаоно онредољено, Такав поступак не види ее г. ђеиералу да је коректан, и том приликом рече, како је скоро у Панчеву био расписав стечај ради ввања градовачелника. Годала прошња тражилаца беше поднешена тамошњем онштинском већу, али варошки ваступници нехтедоше предуаети какдидацију , јер су , рекоше , са овим задовод.ни са оадањим аамењсником градоначелниковим, Ја привнајем, рече, да сам одобрцо ту изјаву Пацчеваца; јер од свију тражилаца градоначелниковог звања не познајем ни једноггц а орај, који то звање сад врши, онакав је као што треба. Он ое не држа никакве партаје, нега је као што ваља ван еваке страрке, вато га сви ч поштују. . . . . У мојој бригади, има мађистрата, којц општииско веће сма-