Zemunski glasnik

187

Познат. Родом саМ из Напоља. Отац ми беше адвокат. Ои Није био богат, ади је био радин и штедљив те тако стече нешто имањца. Мајке нисам упамтио. Ја сам био тако слабачак, да су ме другови девојком звали. Иочем нисам могао да се одржим у несгашним играма својих суседића, бејах принуђен да у куки забаве потражим. Један стари Немац што је више нас становао ноучавао ме је ; он беше сиромак и у целом Напољу никога до нас непознаваше; његова ћерчица депа мала Јованка, беше ми другарица у игри и науци. Кад мало поодрастох распали се у мени зараза читања. Наскоро постане ми Плутарх најмилија књига и згреваше мимлађано срце. У шеснаестој години стјпим у канцеларију свога оца. Он беше лојалан Бурбонац и смеран католик. Но ја вере имао нисам нити у политици нити у религији. Тада беше незадовољство у Италији већ знаменито, а одзивка: „Тпоп 1! Махиего!" Догађаји од 1848. г. учинише нрви прогон. Ја утекнем из очине куће, ударим на Ломбардију и упишем се у добровољце. Пре нег што сам утеко пољубим моју малу Јованку и замолим је да ми верна остане; она се заплаче и замоли ме да јој кажем куда идем, и ми ее растанемо са срдачном и искреном љубављу. Кад ми отац дозна куда сам отишао лиши ме насљедства; сам Јоваикин отац одобраваше моје предузеће. Ја сам био одушевљен, млад и јуначан. За неколико недеља извојујем чин поглавице. Али сад дође дан Новаре и с њим ред несретних дана. Ја одем Гарибалдију у Рим и ставим му се на расположење. Кад и ту свака нада изчезе, вратим ее опет у Напољ да боља времена чекам. Отац ми беше међутим умро а све новце оставио је поповима и ја остадох без домовине и новаца. Код Јованкиног оца нађем прибежишта и ако сам изгнаник био. Ви добро знате каки су покушаји чињени г, 1848. и 1860, да се аешки јарам стресе под којим Напољ уздисаше; у таком једном покушају имао сам ја главну улогу. Ја одем у Ћенову да примим заповести. Кад смо у Калабрији на суво изашли похватају нас, Читаву нам регименту ставише ра супрот. а многе наше исекоше на комаде. Нас су издади. Тешко рањен допаднеми ја ропства. Иснитиваше нас сваког понаособ. Најпре крваве и изнемогле бацише иае у тамницу, а после нас подвргнуше мучноме испиту од 16 сахата. Ст хитрина суђаја што су нас исшјтирали бешеузалуд; онесвешћене од*

вукоше нае у апсанске рупчаге и у прво подне . . . — Попггедите се повичем ја , ви нисте у стању да зборите дал>е. - - Не, пуштите ме да свршим. Кад ме из судске сале изведоше, видим ја где нас неки људи чекају. Један ми се приближи, опипа ми дамар и јако се загледи у мене. На то га чух где прозбори: Да почнемо с овим он је врло слаб , те ће нам уштедити труд. Ја помислим да ови људи зборе о смрти па се уплашим. Тада још нисам сву наду полагао на срећу живота. 0 да је то смрт била! Друго јутро уђе неколико војника у моју собицу и одведу ме у судску салу. Опет почну да ми предлажу питања о именима и броју слободњака у Напољу, што су с њима онда као са злочинцима поступали, и ако су они само тек тиху симпатију прама слободи иодрањивали. Под батином ће бољ.е да збори! викне врховни суђаја. Ја скочим у вис али ми окови беху јаки и за клуиу утврђени. Везаше ме и почеше — ја паднем у несвест — али и кад себи дођем био сам једнако под батином. Можете ли да представите себи ту страховиту иоругу и муку? Ја сам викао али нисам познавао свога гласа, он брујаше као у каке дивље животиње. Крв ми удари на очи и на уста јер сам се неисказано напрезао да бол свладам. Покушавао сам да се умирим али бунцање ме растрзаше. Кад ме пустише сурвам се на земљу. Они ме издигну, утрпају ми перо у шаке и викну пружајући ми табак хартије: потпипш, то је све оно што си признао. Почем ја нисам хтео, опет навале на ме. Један ме пандур свали на земљу, шчеиа моју р\ ку и силом напише моје име с њоме на хартији. Нападне ме буновна грозница, па допаднем и апсанске болнице, а кад оздравим отправе ме оданде. Они ме беху тако јако пореметили, како душевно тако и телесно да од мене више нису имали шта да се боје. Ја одем у Ђенову и тамо дознам шта се догодило. Моји најбољи пријатељи клоњаху ме се и шта више нападаху ме као издајника. У гласовитом тредутку мога бунцања изрекао сам име Јованкино и њенога оца и то им је великог квара нанело. Ших ставе у листу слободњака у Напљу и понгго су моје сопствено име изнудили , огласе да сам их ја одао. Од пописатих дођу неки у тамницу а неки на губилиште. Свима су казали да их је издао Ђулије Фани што је ухваћен у битци код Амантеје. Како сам могао да се бра-

ним? Што сам ја тврдио да ништа нити признао нити потнисао нисам није имало никаквог успеха, јер збораху да и самим Напољским шпијунима Јованкин отац подозрив није био. Нико није о њему што знао да каже него ја, само сам могао ја да га издам. Немогу да искажем шта сам патио; ја сам живео само у нади да умрем за ону ствар за коју ме беде да сам је издао. У г. 1860. бејах ја у оној хиљади што се у Марзали на сухо извезла. Гарибалди је моју историју чуо. Он је боље познавао људе и благодарније срце имао него други. Он ми вероваше. Ја се борах, бејах рањен, као мртав остадох на бојноме пољу, излечих се и опет се борах. Тада освоје Напољ и Гарибалдовце распуште. Још једном потражим смрт у Аспромонту ализападнем изгнанства. Од то доба вучем се од месга до места јер зловољна опадања не остављају ме нигде на миру. Ја незнам да ће мојој отаџбини скоро Гарибалдовци, што смрт презиру, онда би се одавно јогн убио. Моје животарење но је спора смрт одглади. Шта сад да радим ? Он на једанпут застане. Зној у капљама поцури му с чела. Ја му ћутећки продрмам руку. — Но нај гежа ми је мисао што ме покадшто нападне , да сам опет дужан, и да сам своје пријатељство издао, дода он. — Не, одговорим ја. то није могуће. — Али шта би с Јованком? — Она ми је опростила како сам чуо , али је више видио нисам. Сад је мртва. Ја сам њу као и све изгубио. Имали несретнијег и сажалења доетојнијег живота од мога? Ја неумедох ништа да одговорим али он је знао шта сам ја мислио. Ја навалим нањ да остане код мене, и само снага моје беседе учини да нристане на мој предлог. Он се брзо поправи, јер му сила добро чињаше што је са пријатељском душом живео која му је евако добро желила. Кроз два месеца иостане са свим други човек. Он се клоњаше својих земљака као и пре. Јест, ми сеђасмо у својој соби место да идемо у каФану. Једаи дан , кад смо доручковали читаше мој пријатељ „Народност." Ја видох где се у лицу мења. На једангтут тако скочи да нам астал, што беше доста лепо посгављен, изгуби равнотежу, а он се затвори у својој собици. Ја узмем новине али не могах да докучим шта га је узбудило. Најинтересантнија вест бида је што су неке разбојнике похватали. Они су тако што знатно