Zemunski glasnik

141

Рђшено је, да се ваиште и предрачун од другог овдашњег зидарског мајстора г. Маркса, те потом да се нужни. кораци учине. Председник напомиње, да г. Панта Ст. још није 8аДоста учинио својој ивјави у погледу свог дугујућег интереса од 120 Форината. Закључено је, да тутор Димитрије Николић, поменути дуг ваконитим путем осигура. Иредседник јавља, даје200 Форината као обећани прилог на српско народно позориште од општине послато управи народног позоришта. Узима се на знање. Тутор Ем. Лаушевић иште, да се набаве књиге за вођење црквених рачуна. Опуномоћују ее куратори да нужне књиге набаве. Тутор Ем. Лаушевић јавља, да је опоменуо г Ст. Ј. зоог дуга, који овај дугује богородичној цркви, но да му је опомена без успеха. Решено је, да се опуномућује тутор Ем. Хаушевић, да помоћу адвоката законитим путем наплати тај дуг. Тутор Ем. Лаушевић јавља, да је и Стевана П. Тг. опоменуо због дуга, што га овај општини дугује, но да му је и ова опомена безуспешна. Опуномоћује се исти тутур Ем. Лаушевић да помоћу адвоката законитим путем тај дуг наплати. Председник пита из«.брани одбор, је ли инвентар црквено школских сТвари сачињен, јер општини још није поднешен. Одбор се наново умољава, да га што пре сачини и поднесе. Члан г. Алекса Даронић подноси извештај о гардероби, која је била својина општине. Закључено је: да тутор Лаушевић, Васу Марковића, глумца у Крагујевцу, на примирителни суд овдашњи због тога тужи. У погледу пак дуга г, Алексе Алексијевића, што овој општини дугује , закључено је, да му се рачун поднешен још старој општини |одобрава, а онај остагак, како да се наилати, да тутор иоднесе предлог о томе. Прочитао се допис Јована ЈГагарића црквењака у погледу одобрсног му; стана, те моли да се одборов закључак изврши. Решено: одлаже се до друге седнице. — Вечки су листови пуни о депутацији Гр аничарској, која је прохпли ионедел.ак изашла пред ГБегово Величавстно цара. Та је депутација састапљена из л.уди свију крајева крајишких , икоја је ио дужем догонарању решила да се изради адреса, у којој ће бити изложени њихови назори и жеље народа крајишког. Нашему суграђанину г. М. Ивићу беше наложено, да 1 ту адресу напише. Ово је доказ лепога поверења, што га је стекао г. Ивић и у ширем кругу, јер је он био у исто време од свију њих и за говорника у депутацији изабран. По препоруци г. војеног министра дозволило је Шегово Величанство граничарској депутацији посебну аудијенцију, у којој је г. Ивић као говорник адресу овим речма предао : „Ваше Величанство! У име неких граничарских општина и у име крајишке- конзорције излазимо пред Ваше Величанство у једној епохи, у којој ће се можда решити, којим ће путем политичко развиће нашега завичаја иоћи. Да ће се у тој епохи V државо-правном односу и Границу задвољити, то очекује сваки Гј)а-

ничар од силе вечитог права, коме се државе и индивидује поклонити морају као и од мудрости и свагдашње милости Вашега Величанства. Али није то државо-правно питање , којега је решење без нашег суделовања на дневни ред стављено, што нас је навело да изађемо са страхопоштовањем пред Ваше Величанство; ми молимо за милостиво решење ствари , која није са државо -правним постуиком скончана, премда би од њега зависило будуће морално и материјално развиће Граничара. — Ваше Величанство! Мало је времена прошло кад В. В. од земунског општинског већа изаслатој депутацији, којој сам имао среће да будем говорник, наду улити благоизволело, да ће се и у Војеној граници градити железница и копати канал , као што ће се ту и школе подићи. Ова милостива намера В. В. као и од војеног министарства предложене реФорме, кад су их Граничари сазнали, највеће је одушевљење изазвала и њихове општине похиташе , да изразе зато благодарност своју. — Будуће благостање нашега завичаја и његових верних становника зависи од испуњен.а ове наде; које ако би се пак одложило уништило би сасвим наше благосгање. Тиме би умно наше развиће остало назадно и то би могло друштвене кризе изазвати, кад би се некад променио устав нашега завичаја— Да би се оваква опасност уклонила и да би се могли нренравити за друго уставно стање, усуђујемо се да молимо: да В. В нашу молбу благоизволи испунити и да се предложене реФорме, грађен.е крајишке жељезнице , копање канала као и друге намере што пре изврше, но у једно да се за вршење тих иослова као и за сечу шума даде крајишкој конзорцији ирвенство над другим тражиоцима." Њ. В. саслушало је речи г. Ивића са особитом нажњом и пријатношћу па је благоизволело ово одговорити : „ Ја ћу наредити да се ова ствар што пре реши. Судба свију мојих земаља особито Војничке Крајине јако ми на срцу лежи. Војни је министар неколико реФорма предложио. Моје ће особито старање бити да се ове реФорме као и остали услови, који су од иотребе за умно и материјално благостан^е Војене Крајрне, без одлагања изврше." — Наш дописник из Београда нам пише: Ја сам прехитио мојојм нре-

судом, кад еам у последњем допису рекао , да „Видов дан" при својој иолемици не вређа бар достојанство пресе; јер међу тим почео је тај лист зборити дртгим тоном. „Јадним и несрећним синовима, рушитељима православља пародности и морала" називље он напредњаке. Не знам да ли је „Видов дан" такав тон окренуо усљед налога из Карловаца, или му је ваљда жао што смрћу „Напретка" ишчезнуше сокачке полемике у српској журналистици, те ће по свој прилици бити он одсад верни заступник њихов. — Министар просвете г. Матић издао је распис на гимназије и реалке. У њему г. министар препоручује васпитатељима да уче младеж V духу времена , износи им иред очи велики њихов задатак, који они имају у друштву и најзад их опомиње „да најозбиљнију пажњу обрате на владање и понашање ђака." Овим се опет види да нашем министру просвета на срцу лежи. Али каква је вајда облачити човеку друге хаљине а оставити му мисао т. ј. давати упутства досадањим учитељима а не променити им начин предавања. — Оутра у суботу држаће се петстогодишња успомена у нашој саборној цркви великом борцу за свест Јану Ху оу. Као штп чујем красиће светковину и његова светлост кнез и његови намесници својим присуством у цркви. Од стране ученог друштва биће на Хусовој петстогодишњицу у Ирагу Сава Сретеновић секретар министарства просвете, Стојан Новаковић проФесор, и Милан Кујунџић секретар министарства полиције. — Досадашњи хонорарни нроФесор велике школе г. Алимпије Васиљевић, постављен је за проФесора велике школе.

— И трећи је састанак делегације закључен у понедељак. Државни заједнички буџет, пошто је био примљен вишином гласова у обема делегацијама мало затим беше потврђен и од Њ. В. цара. — 0 процесу против разкнеза Александра Карађорђевића јавља „II. Ј." да је у понедељак решено: да се Александар Карађорђевић, Павле ТриФковић и Филии Станковић због учешћа у убијству кнеза Михајила Обреновића III. сставе под суд, пошто су то и оба првоетепеиа суда закључили, а разкнез Карађорђевић да се уз јамство пусти у слободу, пошто је и седмолични суд одбрио ту мслбу његову коју је био ие-