Zemunski glasnik

ш Још један Еупапарта. Далеко од метежа великог света у неком сеоцету окићеном шумом и липадом близу код вароши Фијоренције живео је у оно доба, кад је Француска царевином постала сиромашан сеоски свећеник иеки, који је се исто онако звао, као и онај Корзиканац, од чијег је имена готоно цео свет задрхтао. Дужности поверенаму званија оправљао је својски, старао се о злу и добру својих парохијана, а слабо је узимао на ум дела и успех неситог освајача. Највише је тежио за тим, како да задовољи и усрећи опћину , а пајвећу је радоет уживао, кад је коме несретнику саветом и делом помоћи могао. Једног дана кад је баш у својој простој али ипак укусној намештепој собици седео, од које су прозори лиснатом виповом лозицом окићени у ладовит врт гледали, забруја добош, попи у ушима звека оружја и топот кољеких копита. Поплашен презну од свог посла. Бојна хука и ратна бура брујалаје кстина кроз сав скоро свет, али довде још никад није бојна вика, пикад јаук ратом пострадалих људи допро био. Хтеде баш да устане те да се надвири на прозор, с ког је прегледати могао читав друм који се не далеко одатле пружао. Кад ал кћи његове старе газдарице (домостроитељке) Матејка, њежно девојче у најлепшем цвету једва у шеснајестој години, која је заједно с мајком својом упраљала кућом старчевом, веома узрујано у собу јурну. „ Јао, пречасни!" повиче поплашено, „двориште је пуно с војницима; сами драгони Француски, па како гадно псују и бесне, па како страшно изгледају!" „Иди, дете моје!" рече свећеник па запитај шта желе, ако ће да једу и пију, ко што ће на сваки начин бити, а ти им подај оно што се у кући затекло." Девојче отрчи на поље. Тек што је она изишла ал' ето ти неки круиан висок официр уђе у собу. Под црним трогу.ластим шеширом с белом перјаницом севала су два оштра ока, која се осекоше на пароха, као да ће га смождити. Густи црни брци и брада учинише му и онако бесно лице још страшпије. На њему беше Француско ђенералско одело, а у левој руци уздигао је дугу сабљу кираеирску. Али парох не задрхта од погледа дивљег овог војника. Без икакве страве гледао је у Француског офи- '

цира и поздрави га пријатељском добродошлицом. Странац запита га горопадним гласом: „Би се зовете Бунапарта, и стриц сте Наполеонов Францускога цара и краља италијскога!" „Пресвета мајко богородице!" повиче старац склопив руке од чуда, ,.зар је већ до цара дотерао онај мал и II а п ол е о н ? " „Мати љиховог величанства," иоче ђенерал по ново, ал парох упаде му у реч повикав : „А Летиција!" ОФицир не обазираше се на то. „Госпођа мајка," продужи даље, „разговарала се о вама са њиховим величанством!" „С малим Наполеоном? упаде парох из нова. „С њиховим велачанством царем француским и краљем италијским!" повтори ђенерал с неким особитим нагласком, „а њихово величанство нослали су ме к вами, да вас запитам, коју сте ради енархију у Италији или у Француској да имате? IIо себе се разуме да такав присни сродник царев не може живети као ирост сиротан нарох у незнатном сеоцету!" „Али - господине, ја не знам"... замуца парох а у лицу час се зарумени, а час побледи, „ја сам мала само светиљка, врло незнатан радин винограда господњег . . . не могу никако да се представим таком високом достојанству. Да богме, лепо би то било, кад би могао тисуће да усрећим благословом свете мајке цркве , или . . . али . . . Збиља ја не знам, да л' сам дорастао за тако високо званије!" „Ал ја молим да ми без околишења вашу одлуку јавите господине," рече ђенерал са ладним достојанством, „њихово величанство не воле шеврдање!" „Да, да, а такав је он од вајкада мали Наполеон! . . . опростите ми господине ђенерале! Тешко ћу се моћи привикнути , да милог тврдог\лавог и јогунастог војака , који је толико пута на мом колену као на коњу узјахао, детенце моје добре и њежне Летиције. „Морам вас учтиво замолити," упадне ОФицир шагољивоме старцу у реч, „да о њиховом величанству цару с мало више велештовања говорите." „0 Боже мој, та, да! повиче старац, „али да ли је то заиста тако? Да то није онако леио измишљено басна? мал — Наполеон — хтедох рећи — цар је, а мој ^ снаја Лети-

ција она је царица? О! па код мене се први пут исноведала!" У тај пар улети у собу Матејка сва црвена у лицу : „Чујте, пречасни!" повиче ,,ја идем с оним лепим кицошем катаном што ме је на пољу пољубио, у престолницу. 0, та та.мо ће ми добро бити, лепе хаљине, па јела па пића свега доста, а уз то још весеља, забава и сувише. „Али дијете! ти си с младим Валеријом обручена!" рече парох озбиљно. „Е нека њега, ја га решавам !. ." повиче она смеј\ћи; „мој Анри к\ д камо је лепши од њега па ће временом постати маршал у Француској. Па да видите господине и Бале])ија с_у војници толико једили и задиркивали док у очајању није ее он зарекао да ће да иоетане војником. Кад то рече а она прсгу грохотом у смеј па с подсмехом изађе и: еобе, свећеник махне главом ожало нћен лакомисленошћу девојкином која је толико већ његово љубимче била. Ал као да је тај догађај што се еада збио његову одлуку одредио, јер он се окрену офици]>у , који је за то време, док је. девојка говорила, мирно стајао па њежним ил озбиљним гласом рече. „Реците моме синовцу, цару да му срдачно Захваљујем на његовој понуди , с којом је на добро мислио; али кажите му и то, да сам држао да ће боље бити, да останем у незнатном и сиромашном овом сеоцету, које још моје бриге и подпоре треба, и да са мирном савести одавде кренути се не могу. Ви сте госнодине сведок били, с каквим малодушијем ово младо девојче окреће леђа оним обитељима, у којим је се родила, и с каквом лакомисленошћу раскида оне свезе које треба да су јој простотом и урођеним обичајем драге и миле постале. Сами судите да ли могу оставити стадо оно које још треба доброг и верног пастира. Па и ако ми поред свег тог многогодишњег труда није испало за руком, да младеж у овом сеоцету учиним нлемЈтим и узоритим л>удима, како ћу тек моћи извршити далеко намашнију задаћу, да читаву једну дијецезу васпитам и управљам? Молим вас господине, кажите то : пољубите мог малог сиповца Наполеона у моје име па и Летицију — матер његову. Добра су то дечица , која у срећи ниеу заборавила на свог старог чику. Нек их Бог благоелови, а ја нит оћу да сам владика, нит кардинал!"