Zemunski glasnik

У Зем\пу, 12. октобра 1869.

ГЛАСНИК

Земунски Гласпш: изп.ти Псдељом у јутру. Цена му је годишља 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопроновапечатн.а ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Врој 50. граду. Нредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске сеу плаћеним писмима код управе видајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају п»\аћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

..С «е за народ.

II. (Свршетак.) Садашљи дух времена негледа, помаже ли влада или не: он хоће само радњу и снагу народне обравованости, која се неоснива на нојетским сањаријама, већ на чистој народној свести. Да, просвета искорењава по народу заблуде и празноверице , то је стара несма; или као што наученаци веле, просвега преноси један нароД са нол>а метафизичког на поље стварне Физике, радље и практичности. Јер помоћу науке увидеће, да никад у друштву пеможе да буде потпуне једнакости, а практика ће га научити, да у свету непостоје никаке „утопије," с којима нам неки вређају чуство слуха, а раденошћу увериће се,"да се у сваком реду може доћи до задовољства. Али где ће народ наш да се наоружа таквом нросветом, тим небеским оружјем, што се њиме руши глупост и незнање? Да ли на оном истом месту , тде се негда оружао физичким убојитим оружјем противу крвних душмана што му земљу поробише ? Али сад је друго време. Ми немамо нужде да по намастирским подрумима кријемо огањ љути, што га наменусмо тиранима; Нама тај огањ више негреба, нама треба огањ истинске науке, с којим ћемо да потлачимо глупост и незнање, у коме нам народ тоне. Па може ли народ наш таког огња да нађе у манастирским ћелијама? На жалост никако . . . Шта, ви неверујете поштовани читаоци? То је додуше страховита али сушта пстина. Зар ви мислите, да они што се љуте што и у Срба као у Руеа нема ,,златних крстова" „Жезлова" н „набедрепика" и „про

чнх отличија;" зар они велим маре за народну просвету. Толико сам заветина манастирских прошао а слабо кад чух словца из уста св. отаца о народној просвети, а никада: да се и блаженство тече са радом, чувањем и удруживањем људи. Желети је, да се покрај песме божаствене видн и радња, да би народ у намастиру нашао еве оно, на што га садашњи дух времена упућује. Користи Треба да има народ од тих заветина, јер друкчије изгледа, да се оне чувају само због пређашњих заслуга својих, а то би то исто значило као и „воскресеније" племства. д Па ко ће онда )ја постави темеља нашим задругама, ако не ми сами ? Напред смо већ споменули, како има које влада нембже да руководи јер ће одмах Да добију званичног вида. Доказ томе су толики наши одбори што се склапаше и растураше једино с тога што је у њима место братске слоге овладала званичност. Сад нећу да нитам где се страћише ти одбори дружине и дивна идеја о раденичкој кући; већ само питам шта нам смета те се не удружавамо? Ако поједини владини органи неће јавног збора и договора онда има лека у министарској одговорности. Камо вас дакле господо научен.аци да свету на видику јавно поучиге старију и млађу браћу. Јер ако ви само за зеленим столом показујете научењаштво ваше, онда се у памети вашој врчу само велике етолице. Камо вас родољубиве публицисте, што се хналите да сте били орган великог Михаила, па кад вас народна страна пожели без маске а ви мислите: „кад несме да удара по коњу а она удара по седлу." Смисао те изреке остављам вашој „проницагелности на разрешени је," а ја вас пигам где сте сада да кажете, како ће да ее развије удружавање код нас Срба,

да нас учите да смо сложни, па заједничким радОм да стварамо срећу народну? Где сте св. оци архијереји, калуђери и монаси? Зар за то одрекосте крштених имена ваших да простирете патријарске буле или да се топите у „стихотворенијима" у Световиду, преставнику нрепотопске журналистике, која ако му пакосни планови за рукам неиспадну зна отићи „и у бољи свег, у сла-

венства цвет.

Оци

оци

народ вас зове да матерњим језикбм протумачите јеванђеоске истине, да га напојите истинском науком, да га нерастрлсе незнање; јер од те болести испомажу јзабиљеве молитве.. .. Поврх свега шго о удруживању зборах наћи ће се опет који те ћв ми рећи: „писмо ми зато надлежни, има ко зато да се брине." Таким читаоцима одговарам, да влада била она најлибералнија на свету не може да покреће мисао елободног удруживања, које долази из чисте народне свести. Давање слободе поједннцима било привилегисање, само народ је позват да иште од владе рачун, да зајиште већу слободу, здравију храну за политички орган. за I свој, за који се неће кројитинарочити закон да се у његовим „границама" креће здружена снага. свестан народ неће трпети да између народног преставништва и кнеза буду законодавни мостови, који ничему неслуже већ праве друштво да се пореза што пре потроши. КаД се удружимо онда није нужно да смо у посади. Удружавајмо се дакле, јер је удружавање снага којој није потребан баталијон асандара да изврши племените тежње! . . .