Žena dvadesetoga veka

ТЕЛ

У Енглеској, у Русији, у Италији жене се упућују ка служби апотекарској, и администрација се стара да им облакша ступање у тај рад. Није јављено колико се досад у том успело.

Жене се туже, и туже се с правом, да је тако мало каријера отворено онима које су добиле неко школовање, које не припадају ни свету посленичком, ни свету богаташком, него које су из реда чиновничкога. И оне неће да се спремају за апотекаре! А какве би красне услуге оне могле учинити кад је војна, и каку би саме могле имати корист од тога рада! Отрах, да не буду упоређене с бакалкама, уздржава један број девојака, спремних за учитељице, а непмајућих места, због многих ранијих молиља, страх је са овим празан и глуп!

Апотекар је уважен човек у малом месту, то је човек господин, а апотекарица би била госпођа.

Ми остављамо да нас свуда воде за собом речи, или наслови, и држимо да чувамо свој ранг с титулом на каријеру где је пуно других, ранијих од нас, место да ударимо путем који нам је отворен, и вољан. У првом случају ми можемо, са свом својом титулом, умрети од глади; а у другом случају ми бисмо имали једну стад која би нам помогла да одржимо свој ранг.