Žena dvadesetoga veka

124

смислу се и може рећи да је хришћанство ослободило жену; јер сав напредак у нераскидљивости брака извршен је у женину корист. Хришћанство није ни уништило ни ублажило мужевљу власт; али је мужу одузело право отпуштати жену своју. Не само да је оно уништило развод; него је још наложништво и блуд уврстило у смртне грехове. Сама пожуда, без грешнога чина, осуђује се и каштигује. Вера, која ставља. девојаштво више од брака, освећивала је и довршивала идеју брака, тражећи да супрузи чувају своју чистоту.

Пошто је брак пред очима цркве једна тајна, то црква и не признаје других бракова сем оних које је она благословила. Оно што се зове грађански брак, чиста је Формалност, која не даје никако право супрузима. Равним начином, кад је везу благословила вера, онда је грађанска власт не може разлучити, и развод, који она изрече, не ослобођава ни једну супружну страну од својих супружних дужности. Како је католичка вера била, пре Француске Револуције, вера државна, брак није био посао власти грађанске, који би благоспиљала и довршивала црква, него дело вере ком је закон признавао грађанске последице. Само парохиски свештеник имао је право свезати брак; он сам имао је право казати стоји ли он, или не стоји. И све што би