Žena dvadesetoga veka

хоће да се бране једно против другога онда. када тек почињу заједнички живот. Метните у ту врсту и законе, који су, душа ваља, потребни, законе што бране децу од зла или немара родитељскога; законе који им допуштају раније пунолество; оне који ослобођавају грађане, због година им, са свим или неколико од родитељске власти; оне који ограничавају, у рукама оца или мајке, право располагати својом тековином. Ја немам намере прелистати сав законик, него морам бити краћи. Ја само вучем Философске последице. Ја проучавам више нарави него законе, и законе једино као обележја нарави. Ја сам први да тражим за жену трговкињу, или за жену уметницу, право да располаже својом зарадом. Ја тражим да жена може бити тутор и другом а не само својој деци; тражим да се наново уреди материна власт у питањима о васпитању деце и о овлашћењу на женидбу и удају. Понављам да ту треба рефорама и потребних и важних; и баш верујући да су те реформе тако важне и потребне, ја признајем да оне, умаљујући очину власт, слабе идеју брака, као све што квари слогу и јединство породице.

У свакој ствари ваља пристати и на део незгода које уз њу иду. Ја не одустајем од тражења: да се одреди количина онога чим

ЖЕНА ХХ ВЕКА 9