Žena dvadesetoga veka

131

У свим земљама на Истоку, биле незнабожачке или мухамеданске, брак се свршава а. супружници и не познају једно друго. Свадба, се са свом свечаношћу већ сврши, па тек онда вео с лица невестина пада пред младожењом. То је за то што је велика разлика између брака источнога и брака хришћанског. Ма какво место да заузме у харему нова вођевина, опет она за свога мужа није ништа, друго до једно задовољство. Ако она не буде њему по вољи, он је може отпустити; а ако му је то тешко или немогућно, онда ће он место ње узети наложницу, а њу ће одбити од себе у које кућно угло да животари. Овака жена, за, коју муж не мари, сметња је само у сиромашној кући. У богаташа она иде со осталим јатом његових жена. Не могући ништа заповедати као супруга, она пристане да ради као слушкиња. Она припада газди потпунце као и свака слушкиња, макар да је набављена на други начин. Ја држим, кад је жена толико лепа да буди љубав у свога мужа, она има, на њега толико утицаја колико и на Западу. Али њено ропство и слобода што је има муж да задовољи своје ћуди, нагоне оваке свезе да су тако кратка трајања као п лепота која њих изазива. Жене живе саме за се, у харемима, у које људи не улазе; оне нису ту затворене,

о%