Žena dvadesetoga veka

145

мрзе колико жале његове жртве. Кене се нарочито срде; па и самп људи не стају на страну мудрости; они пљескају да им дланови прену кад мудрост буде са свим побеђена. То траје докле они обуку своје врскапуте пли разапну своје кишобране. Ако лп се јави сличан случај сутра дан у истинском животу, онда ваља видети шта се ради са сиротицом љубављу. Синотња нежност била је добра да се пријатно проведу један или два сата. У позоришту човек се притвара. да плаче, а у животу он рачуна. Послови су послови, а, задовољства су задовољства. Она нису ништа друго него задовољства !

Ја зато говорим о позоришту у овој глави; то је за то што, паносећи без престанка на позорницу љубав п брак, оно помаже да се створи мишљење, и што је мишљење, у овако време кад је вера изгубила своју стару снагу, готово господар наравима ! Ја жалим што је тако; а жалим и што су драмски писци стели толики утицај на нарави. Они траже оно што може насмејати и забавити, а није увек врлина имати ове две повластице.

У осталом ја мислим да драмски писци који често врло добро знају психологију страсти, нису тако вешти кад треба разликовати примену закона дужности; они од борбе страсти међу собом очекују своје успехе, а дужност

ЖЕНА ХХ РЕКА 10