Žena dvadesetoga veka

156

драгонаде. То је мали рат. Ма да је мали, он бејаше веома незгодан, и веома супротан начелима слободе коју ми исповедамо. Оно што је он беспутно учинио од непријатеља републике не може се ни прорачунати.

Ово ратовање против вера и верских мисли понавља се у Француској редовно, па за њим наступа нека маина. То је било и тада. Кроз неколико месеца само се чуо члан 7 закона, наредбе против верских неовлашћених дружина, укидање поџовских звања, обарање крстова, уништавање правне клетве: „ја не могу положити заклетве коју тражите, говорили су сведоци. „Моја се савест тому противи.“ Онда је издан закон који им остави да бирају: хоће ли заклетву, или просту поштену реч. „Хоћете ли се заклети да ћете казати саму истину #< Ја волим да вам то само обећам. — Лепо, како вам је воља. —- У оно време човек је био срамотан, ако је отишао на опело ком познанику из поштовања према породици његовој. Сва та врева стиша се године 1885, а почела се 1579, и нико не уме казати ни зашто то би, ни крошто би. Најжешћи противници почеше слати позивнице на свадбе својој деци, п то на венчање које ће бити у.... Онп су бивали, без икакве противпости, на опелима, а и сами су наређивали олужбе за мртве. Куповали су својој деци Ла-