Žena dvadesetoga veka

191

ности. Не смем ни да јој кажем све што је она сачувала. Она је познала и трпела немаштину ; али није трпела, није чак ни видела порока.

„Али шта би од њих било, понавља она једнако, да сам ја свисла од јада, или Урил од глади # Француски савез за спасавање деце њих би нашао и узео, велим јој ја. — „Прва пара коју заштедим нека иде том савезу", виче она. Ја јој то верујем! Сви страдалници долазе к нама. Нека би и богати то казали један другому !...

! Добротворно друштве