Žena dvadesetoga veka

194.

јој синчић научити читати играјући се. Нека иде ко хоће у комисије на претресе, или у канцеларије где се пише, за мајку је важно, кад је на пољу сунце, да своје чедо изведе на ваздух. Чујем да руски цар и турски султан тек што нису завојштили један на другога: 0 том говоре све новине; али малиши се од јутрос показала два зуба пасјака: то је за мајку преважна ствар! „Кенин је свет, мали свет. Не заборавите да она, ако нема својега детета, брине се о зубу који ниче у детета сусединога !

Ја говорим о зубу, о растењу, о тежини, о коси која се згушњава, о апетиту и о ножицама које су згодне за бауљање: све то има своју важност; — шта говорим, своју

важност % — то има важност претежну, главну. Али мајка нема да се стара само о телу. Она је п учитељица и дојиља. Она прва учи своје дете да сриче прву књигу, да зна прву басну, да напише први пропис. Она му даје прву поуку у моралу. Ох, Боже мој! она не пита је ли пдеја о добру урођена ; она не проучава своје одношаје само ради задовољства. Она о неком тугом вели: „Чедо моје, то се не ваља |» Џли са, свим весело виче: „Слатко дете, то је лепо; тако се ваља |» Азна лп она да је Кант и живео кадгод % Кант % Учитељ морала ; Састав о моралу % Та сам морал“ Ваља волети своје ро-