Žena dvadesetoga veka

> (=) —

Исто је тако и у друштвеном животу. Ако дете пустите у гомилу, што, у прво доба, значи неку јавну школу, оно ће се наћи о неваљалцима који га могу или истући или навести на какво зло. Чувамо ли га код куће, он ће имати само добре савете, пошто других ничијих неће ни чути, сем наших. Он ће научити да буде груб и опор; неће се никад јављати преда ме о надувеним оком, ни ха“ љином подераном.

То је ове истина; али ће доћи време када његова радљива моћ неће имати већ никака посла у соби материној. Онда ће се он срести са, светом, и биће као онај рекрут, кога су онај дан, кад је рекрутован, повели у бој. Ово васпитавање, ово вечито повијање у пелене супротно је доброму васпитању. Треба се навикнути и на борбу, јер се треба припремити за живот. Нарочито је човеку потребна, храброст. Храброст је оно што најбоље доликује нашој судбини, здрављу нашега духа и нашега тела, а она још најбоље заштићује нашу безбедност. Прво правило хигијене телесне и моралне гласи: очврсните сами себе!

Него уставимо се малко на прагу, пре него што уђемо у школу. Корак који треба да учинимо толико је важан, да о њему треба мислити и премишљати подуже, јер све васпитање и сав живот од њега зависи.