Žena dvadesetoga veka

209

тавање детета може бити посао и мио и користан; то је дужност која је уједно и задовољетво, прилика, да и сами што научите, и да, научите другога, што је женама вавек драго: поучити, упутити, дати своје мишљење у оном што се тиче укуса и морала, признајте, Госпо, да је то срећа за вас. Ви ћете наћи хиљаду начина да своју кћер или свога сина задржите при себи. Биће тешко, велите ви, поверити своје дете туђинима! Они ће вам временом ваше срце узети, а још одсад лишиће вас његовога умиљавања; и зато хоћете да га задржите при себи! Колика је то радост затворити се с њим и њега ради; уредити његове књижице, његов мали сто, његове писаљке и хартију; учити га да сриче својим малим, слатким усташцима, милујући његове лепе свилене косе; па наскоро водити га или пратити у његовом читању, те му објашњавати што не зна, и мотрити на буђење млађанога. његовога ума, ком је све пово и чудновалто ! Он само брбља са својим другарима, а с мајком својом он се већ разговара; он има за што да је пита, и штошта да јој казује, а тако и она њему. Они казују једно другом своје тајне, или их погађају једно другом. Он је осетљив тако да од свачега задркће; најмањи потрес, какво ништа довољно је да га обори, кад не би уз њега била мајка која, га

ЖЕНА ХХ ВЕКА 14

13