Žena dvadesetoga veka

со | 2

касарну читав сат из даљине; тада вам се неће умети представити у салону, или, што

је још горе, унеће у салоне начине и језик

солдачки.

Људи веле да то све треба, да Франдуску не би и други пут Пруси победили. Ви сте, Госпо, добра родољупка. Кад глас позове, ви ћете прва рећи свом сину: «Хајде, у бој!» А теже ће вам бити да му речете: «Иди, спремај се кроз три године за бој који,

ако Бог да, неће никад ни доћи!» Најпосле,

пошто је то потребно отаџбине ради, ви ћете пристати на све кад тај час лође. Али кћи ваша бар нема потребе да носи пушку, да борави у касарви, и да чува стражу. Она припада отаџбини као и брат њезин, п уписаће се у болничарке, где ће научити да спрема завоје и рубље за рањенике. Дотле ће она живети с вама, спаваће у једној соби с вама, или баш до ваше у малој, лепој, белој и пуној цвећа, собици. Ви ћете бирати њено одело; ви ћете управљати њеним чешљањем, макар је друга чешљарица чешљала. Ви ћете јој дати поуку, нашарану пољупцима, ићи ћете с њом у шетњу, стављајући је у колима на доње место, као да бисте хтели рећи својим пријатељицама: «Погледајте је!» Ви ћете је одвести на први њезин бал. А много пре ви сте је већ одвели на прво причешће; ту јој