Žena dvadesetoga veka

241

Конгрегацијама сад оста, само да се боре својом рођеном снагом, то јест, са свим приватним школама против бесплатних школа државних.

То је исто било и у средњој настави. Али ако овде не беше никаке разлике у законима, бејаше их две врло важне у самим делима.

Прво: Университет, до године 1880, није ни имао средњих школа за девојке. А друго: девојке које су тражиле средње школовање припадале су имућном грађанском реду и могле су плаћати. Те тако ту није било, као при основној настави, оне сметње коју чини бевсплатност уређена Државом. Пансионата, у којима су девојке добијале потпуну наставу до своје седамнаесте или осамнаесте године, бејаше много и врло напредних.

О пансионатима се, у противничком стану, говорило б неким презирањем. То је само, говорило се, основна настава, нешто мало појачана, са доста вештина за задовољство, са музиком, цртањем, и играњем. Ове критике нису имале основа. Велике конгрегације, међу којима ваља, на првом месту поменути Конгрегацију Светога Срца, имале су прекрасне школе за књижевност и за историју. Тамо се примало васпитање са свим потпуно. Главни прекор могао би им се учинити да нису биле приступне танким кесама.