Žena dvadesetoga veka

249

свечана за неколика питања помешана. с објашњењима. Професор даје и задатке па их после и исправља јавно. Мајке су свакад ту; то је једна особина овога учења. Оне бележе, оне се уче, као год и кћери њихове. Оне ће њих упућивати по напоменама професоровим у спремању лекције која долази. Оне су прави наставници ; професор је само директор учења. А могло би се још рећи да је професор прави наставник коме матере олуже као понављачи репетитори). Дакле излази да је овде врло много слободе, можда и колико не би требало, и овагдашња, припомоћ од матера : две ствари — обе прекрасне. Једна лекција на недељу врло је мало. То изгледа као опште правило, али нема правила без изузетка, а ми смо овде с овим предавањима у земљи изузетака. Тадих је предавања било у педесет наших вароши пре рата. Нека су доцније ишчезла. Париска предавања држе се у згради која је уза Сорбону. Њима је управљао Г. Милне Едвард, и онај добри Емило Егжер, који бејаше велики педант, а имаше толико духа и толико знања и поузданога, и свестранога. Данас њима, управља мој пријатељ Емило Левасер, о коме не могу сит ни да искажем, колико је велики учитељ у том малом университету. Ја верујем да он ту чини велико добро. Имена настав-