Žena dvadesetoga veka

11

држање за рата 1870. То је држање било дивно. Свуда су оне удахњивале храброст својим беседама и својим примерима. У Паризу, где сам се находио ја, могао сам изблиза видети њихову енергију да склоне све на отпор, њихову вредноћу да би смањиле оскудицу својих породица, њихово трчање на помоћ сиромасима, њихово прегоревање и трпљење и глади и зиме. Све се бејаше удружило : страшна 60лештина, зла зима, бомбардање, рушење; и оне нису ни једнога часка малаксале. Нико није могао чути од њихове стране ни јавне жалбе, ни приватна туговања, жене просте, и велике госпође, раме уз раме, чиниле су своју дужност о једнаком простодушношћу и једнаком чврстином. Оне нису престале ни после помагати да се отаџбина опорави морално и материјално. Доброчинства су се ових последњих година знаменито умножила; њих су највише подстицале и потпомагале жене. Друштво Француско, захваљујући женама, јавља, се са овим озбиљно друштво; у њему сетруд пи проучавање највише поштују. Посланик једнога великога пријатељског народа о нашој стогодишњици говораше ми: „Ваше су жене валпа. снага!» И има право. Али има што шта, и да се покуди женама.

У овај мах ја њих нећу кривити што се нису упорније бориле против закона који је