Žena dvadesetoga veka

273

то што сам тако мислио, основао сам један часопис после неколике године, и назвао сам га «Слободна мисао»: ми смо разумевали под овим крупним именом, које онда бејаше доста ново, слободу мислити другојаче него што мисли Г. Кузен. Али онда кад сам ово чинио, ја већ од две године нисам био у средњој настави. И сада тврдим: висока настава, нарочито треба да, је слободна, а настава, средња, треба, да, крепи да, што оно веле „сазидава“.

Ја желим да мој син буде башлијер. Он неће бити примљен без добре белешке из Философије. За то треба да он у својој шеснаестој или седамнаестој години слуша лекције из Философије, и да их слуша у Лицеју или у Колежу који ја имам под руком. Професор који ми учини услугу да га спреми за испит треба да му предаје науку која је у опште примљена у породицама, у Држави, у суду пред који он мора стати. Ја нећу да му он предаје своје личне проналаске, који ласно могу бити његове личне заблуде. И ја имам своју доктрину, своју науку, и докле год ја имам управу над својим дететом, ја ћу желети да му је предам. Ја нећу да његов проФесор то руши. То је питање много важније од бакалореата. Оно се тиче саме душе детиње, душе очине, начела слободе савести, природе нашега друштва, овакога какво се

ЖЕНА ХХ ВЕКА · 18