Žena dvadesetoga veka

зивао власт свога првога министра. Кивот јавни био је јадан и ништаван; а живот породички био је снажан и јак. На њега се наслањало друштво као на темељ чврст и поуздан.

У толико пре ваља се вратити к тим старим наравима, у колико смо ми у Републици.“ 'Греба грађанинову слободу накнадити влашћу очинском.

У том ми нисмо као што бејаше стара, чврсто везана породица, у којој је отац био суверен, а мајка још већа суверенка по сили љубави; где домаће огњиште бејаше као какав олтар; и где је сваки члан чувао част имена као што војник брани част своје заставе. А породица ХТА века, ова породица ослабела, п смањена, иде ка расулу. Муж је отишао давно, дете се измиче. Брак је данас само уговор који се разводом раскида. Још мало, па ће он бити једна од најмањих и најкраћих гарантија међу грађанским ортачинама.

Жена ХХ века имаће задатак у толико тежи, у колико је изгубила више снага које су имале у својој служби њене иночице пређашњега доба. Изгубила је снагу коју даје вера, изгубила снагу од предања, и од навике, па снагу од ранга и поштовања, као и снагу од непокретне имовине.

1 Жича Симоп ово пише за Французе. М. ЂОМ.