Žena dvadesetoga veka

294

сувише љубави, нити сувише рачуна. Хоћу да кажем да је сваки брак довољно путан и паметан, само кад није непаметан ; и да се више ваља ослонити да добро расположење, основано на поштовању и на сличности осећања, него на страст; јер, по природи, добро расположење расте, а страст се, по природи, разлети, и ишчезне. Допустите, Госпођо, да вас замолим, да много не олушате ваше обичне проповеднике, који су драмски писци. Кад они граде Севиљскога Берберина, увек претпостављају да је љубав вечита, јер њима та претпоставка треба за пети чин; а кад граде Фигарову Свадбу, онда претпостављају да љубав траје само годину или две дана, јер им је та претпоставка потребна у почетку комада. Ја имам још нешто противу њих, то је да су само крајности драматичне. Мудрост је веома лепа ствар, али она није занимљива на позорници. Не налазите ли и ви, Госпођо, да је то нешто чудновато, што је брак, који је у суштини једна иста ствар у свих народа п у сва времена, на тако различне начине уређен 2 Брак је јамачно удружење. човека п жене да једно другом учине живот пријатнијим, и да заједнички васпитавају децу. Има, Богу хвала, и нешто више у хришћанском браку; али ја овде гледам на природу, без икакве мешавине ми-

Мр

Пн