Žena dvadesetoga veka

зраке

925

успе какво велико дело, она прима суд и утиске каквих помодних новина. Она проводи зиму по забавама, баловима, и позориштима; она не би живела овако уморно и расипачки кад би јој се то наметнуло, него је те обвезе сама, на себе натоварила, и сад не може да их се отресе, јер би, без тога, била заборављена.

Њу је сву спутао тај лажни и тегобни живот, који је целу целцату вуче под точак задовољстава и измишљених дужности, на које се она жали како хоће да сустане под њима. Сама. је отворила, пут, сама је ишла њиме, јер она има салон у ком се не говори о музици, о уметности или о књижевности него у ком се примају жене оних људи које су кад у важности, где се измењају по нека мала оговарања, где се све чини према њеним антипатијама, њеним страстима, и њеној срдњи, где се оговара онај који није доспео онамо куд је хтео, а хвали се онај који је добио што је желео, где се несрећа ружи, а срећа уздиже и слави.

Ето за такав се салон она мучи и сатире.

Ту се хоће да се толика задовољства у један мах имају; хоће се да св човек подвргне толиким теретима; хоће се да се сажеже тако брзо овај живот, и да се толико бујне радости исцеди из ове младости која је увек веома кратка — да се живчана система умори у то-