Žena dvadesetoga veka

ПРВИ ЗУБ

Ви сте ми се исповедили, Госпођо, и ја.

вам за то захваљујем; ви се нисте устезали с оним погрешним частољубљем с кога човек греши баш зато да не би признао своје грешење, своје незнање. Ви сте рођени да будете мати, и ви сте једна од најбољих матера,

ви сте се толико и тако живо старали да је.

радост вашега материнскога срца малко омра-

чена дневним немирима и тегобама. Осећање:

материнско тако је дубоко усађено у ваше срце да сте се ви увек бојали каквога ослучаја који би могао помутити вашу срећу. Ви сте били као војник који иде у бој, а све мисли да није довољно наоружан. Моје вас присуство храбри, али се ви питате шта чине матере које се не могу поуздати у себег Нећу да вас узнемпрујем, али кад бих вам казао да врло често, због оскудице старања, и особито због незнања, хпљаде мале деце пропадају, ви бисте се престравили ! Кад би се нашим кћерима предавала прва

правила из Хигијене, кад би њима била по-

ДИ