Žena dvadesetoga veka

351

једе није му се варило, јер је желудац његов са свим изненада, добио ову другу храну. Дете је мршало, венуло, тужило, и није могло заспати. Морали су опет узети дојкињу и дати детету вису. Сироче дете, коме образи беху бледи и упали, испуни се брзо, зарумени се, поста весело, и спаваше слатко.“

Ви сте. дакле урадили како сам вам световао ; дете, на свршетку прве године, сисало је већ врло ретко; овда онда јело је чорбице с млеком и јаја. Прелаз се спремао без потреса, желудац се поступно навикавао на, нови рад који га је чекао, и ви се сеђћате, како мала и не опави кад се у тринаестом месвцу са свим прекиде сисање; ви сами нисте то мислили, јер ми једнога, дана рекосте : «Па кад ћемо је одбити% Ваљда неђете чекати док буде удавача % Кћи моје пријатељице одбијена је у дванаестом месецу, а мени се смеју сваки дан, како ћу оставити своју кћер да две године сише. А она је, чедо моје, као што видите, врло напредна. Здрава је и крепачка.».

Смејао сам ов, олушајући тај ваш разговор. «ја знам, Госпо, одговорих вам, да има матера које се поносе тим што своје дете рано одбијају, оне доцније плаћају за ту своју пеомотреност и заблуду. Ако је кћи ваше пријатељице одбијена, то ће бити за то што је већ имала својих осам зуба, а ваша је кћи