Žena dvadesetoga veka

21

Нисам накан да претресам ова тврђења и ове захтеве, према којима се огромна већина жена само смеши. Ја их одбијам онако укупно, задржавши тек по нешто од појединости. Другим речма, ја не верејум да ћето бити нешто лепо, ако се прогласи грађанска и политичка једнакост грађана и грађанака; али држим да би било путно учинити врло опрезно, и после марљивога проучења чињепица, више важних рефорама.

Ево да почнем од тачке, од које се обично полази, то јест, од једнакости умне снаге! Шта, се равумева кад се каже једнакост Ако јео то „што је мушком његов разум, то је женском његов“, онда ја не спорим нимало. То питање не треба ни претресати. Оно је ван мога. предмета. А ако се хоће да разуме истоветност, онда је погрешка, и погрешка груба: јер се пол мушки разликује од пола женскога и умом и телом: Ни укуси ни подобности нису им исте. Те им разлике долазе од природе; навике и васпитање ту су од мале важности. Ко би хтео уверити се нека једнога мушкарца васпитава као девојку, или девојчицу као мушкарца, па ће видети да ће од њих изићи или бунтовници или наказе.

Овакав последак треба да очекују сви они који, мислећи да протестују против закона и обичаја, у самој ствари буне се против при-