Žena dvadesetoga veka

966

него сте их сазвали више. Први вас је био успокојио, али сте ви хтели да се још успокојите, а дете је све једнако било у ватри. Нисте могли трпети, ако се она не излечи кроз неколико сата; други, и трећи лекар такође су вас умиривали, али ви не бесте тим задовољни; ви нисте хтели разумети да желудачни неред има свој ред, ви сте хтели сваки час да промените лек, докле не бисте нашли неки тако јак да за час савлада болест. Лекаре сте сматрали као незналице. Они су вам сви казали да ће болест трајати неколико дана, а ви нисте хтели трпети тај непроменљиви закон, па ми једнога дана рекосте: „Право да вам кажем, ваши су велики лекари као и ови други; ништа више они не знају.» Тада сте позвали неког новог лекара који је дошао баш онда кад се опорављање већ било почело. Он је претписао лек који већ више није могао радити; дете се, сутра дан, са овим природно осећало добро, а ви у неком триумфу говорасте: „Јесам ли вам казала“ 2! И тај лекар, који вам је дошао у један психолошки тренутак, био је за вас највећи лекар, и он је избавио ваше дете! Ви сте њега држали као мало воде на длану, ви сте га благосиљали. Ви сте га препоручивали свима вашим пријатељицама. ђ