Žena dvadesetoga veka

369

потреби сатирати наш живот, умножавати наша уживања, и тим увећавати наш умор и нашу немоћ.

Ваша кћи већ има осам година; њој су пре шест месеца избила четири велика кутњака, и ви сте већ хтели, не да је водите на бал, ту неправду нећу да вам чиним, али сте хтели, и водили сте је, на дечине забаве, у неколика дечина позоришта. Она има своје лепе смеђе косе, она је дете врло разумно, лепо је одевена, па је штета да је тако красну не види свет! Ви сте сами тражили и стварали састанке и прилике где бисте је свету показали.

Ја сам умеравао жудњу таких намера, и ви сте лако могли опазити да су детету врло добро пријале шетње по чистом ваздуху, неко мало учење дома, храна редовна, и сан у утврђене сате. Од тога. је она расла, развијала, се и снажила се.

Од осме до десете године, Госпођо, ви сте управљали васпитавањем своје кћери; ви оте је научили читати, писати, нешто рачунати, а ви сте јој показали и гаме у музици; ви сте се шетали с њом сваки дан, јер ви припадате новој школи која препоручује телесна вежбања. Ви знате по искуству каке су зле последице од живота, свдећега. Она је ишла, тр-

ЖЕНА ХХ ВЕКА 2.