Žena dvadesetoga veka

У

и другима да кажу, и не мислећи да они имају још много да уче, па да се избарабаре с онима које желе да поуче; то су за њих новине; а они не мисле да смо и ми били млади каои они, и да знамо нешто више од њих. То је једна претераност њиховога ума, коју смо и ми имали, и коју треба да им опростимо; у осталом догађа се да, захваљујући свежини њихових знања, они нама некад покажу и што нисмо знали, или што смо заборавили, и што ми нећемо да се види да не знамо.

Ви сг», Госпођо, добро урадили што сте је опоменули да се чува од педантизма женокога, што оно веле, од учености плаве чарапе, то јест, од учености жена које се излажу често подомеху показујући своје знање, а то је тек азбука од правога знања !

Ви сте хтели да ваша кћи не учи много, али што учи оно да научи темељно. Ви сте хтели да она продужи своје телесно васпитање, радећи гимнастику.

Ми смо заједно били у једној великој гимназији у коју долазе многи, баш на девојачком часу. Ви сте налазили да су лекције кад и кад врло опоре. „Ми не бисмо хтели начинити од наших кћери неке пеливане што играју на конопцу», рекосте ви мени. Ви сте имали право, п ми смо заједнички утврдили један