Žena dvadesetoga veka

= 63

свакад не дају себи ту радост да саме собом лију балсам на ране. Оне знају да има нежних душа, које се напрежу да своју невољу сакрију од других. За то и оне крију своја доброчинства. И тако помоћ долази а помоћник се не види. Онај ком је поможено, само Богу може захвалити; а управо зар није Бог и отворио према њему то нежно и болећиво срце

Ја неки пут прочитавам спискове оних које прилажу на добре смерове. Све те добротворке не казују својих имена. Већина их зна јамачно да је мало људи које ће мучити моја. радозналост. Оне дају своју уделу, а не бележе своје охолости! Ево једнога имена које ја познајем. Хиљаду динара на годину ! Ја знам ла је она врло богата; али је ово десети, или и двадесети списак, у ком ја њу налазим, не рачунајући њене засебне милостиње. Ја постајем, спрам ње, неверица. Станем поредити њене уделе с њеним приходима. Та богаташица, са свога давања, остала је сирота. Ове је године заложила своје приходе. Ох! али врло тајно. Људи не воле признати своју сиромаштину. Ево вам друге једне која има скупоцен накит. Она је све то дала до последњег Аијаманта. Сад је њено срце весело: она мисли о сузама које је утрла.