Žena dvadesetoga veka

67

кога блага, ја пристајем, пи тим се поносим. Али да се они и обуку једнако, да беседе једнако. и да имају обичаје једнаке, каква би вама, корист била од тога 2 Ја видим добро шта бисте ви ту изгубили; што бисте изгубили тим заједничким васпитањем, које би владало свуда, које би се наметало сваком разуму, и чинило људе неподобне, под изговором да их изједначи. Ми бисмо тако начинили свет веома немио : кад би то било, онда би једнога дана било доста, познати Париз, па да се зна сав бели свет. Јединство у разликости, што је највиша жеља, у уметности, такође је и угодба у друштвеној науци. А ја, који волим и поштујем жене, ја страсно желим да увећам њихову срећу, п да развијем њихова добра својства, па истински верујем ла они који се упињу да од жена начине људе, само њих могу понизити.

Ја сам тврдо уверен да оне, кад не бирају посланике, кад не улазе саме у скупштину, кад не претресају у клубовима, у изборним скуповима, у канцеларијама и комисијама, кад св не пењу на говорницу да бране или обарају министре — да оне, велим, тим самим искључељем, добијају право утицати на политику морално; право да се изражавају у питањима правде и части, право обарати луде предрасуде које доводе у опасност живот људи и живот народа. Ако срамни обичај мита про-

=

2

ти