Žena dvadesetoga veka

> лави од мноштва његових дужности. Он крмани лађу; он држи ред међу мрнарима, одређује сваком посао, и мотри да се тачно изврши. Он даје сваком путнику све што му за живот треба, а додаје п нешто вишка колико се може и колико је право. Он мотри и на оно што бива ван куће, јер он је тај који треба да уочи непријатеља, п да му се одупре. Роб нема ни власти ни достојанства, јер он ни за што не одговара, пошто је сав његов живот за то да се покорава.

У првобитних народа, власт очева над женом и децом била је потпуна. Она је била така још у државама где је просвета врло напредна, нарочито где је владало римско право.

Узимало се као напредак кад се очева власт ограничила у последицама и у трајању. Закон је обележио године преко којих дете је било, најпре у неколико, а после са свим ослобођено од очине власти; оно је постајало грађапин, отац породице, и вршило је она иста, права која и отац му у општини п у кући. Баш и пре ослобођења, и за време трајања очине власти, та је власт била отанчана нешто стварањем породичкога, савета, а нешто непосредним мешањем закона. Држава је узела себи право да заклони дете у животу његову иу имовини против нерадње, неподобности, илп