Žena dvadesetoga veka

1Т

нас само значарице на великим железничким пругама; а мала железничка пруга, Домбевска држи их већ као старешине станица. Оне продају дуван, марке, и управљају поштама. Оно што је учињено за девојчице после закона од 1367, и оно што је Камило Сеј урадио у средњој настави, привукло је многе женске у Университет. Њих увек претпостављају мушкарцима, и то са свим путно, кад траже ком да повере једну мешовиту школу; а и у колежима имају право што хоће да им повере најмлађе разреде.

| После свих тих сведочанстава о њиховој подобности и вредноћи, отвара се питање: могу ли се оне увести напоредо с људма у све јавне службе, и у вољне радње.

Да би им се отворила врата свих слободних радња пријатељи траже за њих оне законе који су пред сваком службом поставили испите за потврду подобности. Ако би која жена показала на испиту да има толико подобности и знања колико и један човек, онда, се не види разлога да се њој одрече чини радња којој испит отвара врата. У Америци, па Бога ми и у Белгији, има жена уписаних у ред правозаступника. Ја држим да ће требати још доста времена да прође, па да се ова новина може увести у Француској. Лекари су попустљивији од адвоката. За Цар-