Žena dvadesetoga veka

надлежности с колико би их вршио и велики број жена, ако бисмо им их дали. Кад се питање тако упрости, онда се нема шта ни забављали.

Не мислим ја тако о две замерке које нам остају.

Овде се не треба варати: ако ви начините од жене политичку члиност, ви ћете је изменити од главе до пете. Више нема ни речи о уздржљивости, о снебивању, о животу међу четири зида, о навикама смерним; ништа се то не слаже с навикама и чак с потребама живота политичкога. Нарочито данас политички је живот право песничање. Реформа која се тражи неће од жене начинити амо грађанина, него ће начинити од ње неког човечића, много мање, бојим се, одаренога него што смо ми, за нови му живот. Ја верујем да ће она у том животу бити врло несрећна са своје немоћи, и са страсти без које она никаку своју намеру не навршује; она ће нама врло брзо постати досадна. Овај преображај друштва, кроз кратко време, биће расуло друштва. То је као и брак. Треба га уништити (без оклевања, ако му се одузме његова јерархија. Задруга, или удружење од три равна члана може трајати; ако ли је само два члана, онда ће удружење трајати угод до

ЖЕНА ХХ ВЕКА 6