Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 5

у црна; скромна одела, оне изгледаху мирне, спокојне, потпуно задовољне својим животом.

Али, ко би имао способности да запажа мало дубље, могао би по изразу очију и лица једне и друге сестре да види: да су очи Маријине биле некако тужније од очију њене сестре; да је Марта према Марији била веома нежна и некако самилосна, па би могао да закључи: да се, сигурно, у души Маријиној мора да скрива неки мрачан догађај који су, обе сестре, на сваки начин, настојале да избришу, а што им, на њихов највећи ужас, са свима мисама и причестима, никако није успевало, те он остајаше увек, страшан и мрачан, пред немилосрдним светлом, вечито будне Маријине савести.

Догодило се то пре неколико година. Марта и Марија биле су и тада саме као и сада, и побожне као и сада. (Ваљда ипак мало мање.)

· Дон Стипе је тада још имао једног брата: Николу, који је био вршњак Маријин. У цркви је увек одговарао мису своме брату; одатле се и сдружио са Маријом и Мартом. Био је врло добар и необично стидљив и скроман. Али је био сушичав; од тога је и умро рано. •

Блед, сух, болестан, он није давао утисак човека од крви и меса, већ од неке друге материје која не зна за све оне снаге што тресу незадовољивим, страсним и похотним људским телом. С тога је био свак у варошици убеђен: да ниједна жена не може да осети њега телесно. Зато, иако се често састајао са Мартом и Маријом, нико, никада, није ни на крај памети имао: да би се из те дружбе могло да изроди неко зло.

А ни Марта, ни Марија, нису о злу ни сањале.

Ипак, једног дана, кад Марте није било код куће иако је Никола био тако безопасан, а Марија тако чиста, нађоше се они једно другоме у загрљају. Потпуно, грешно, плотски!

Само тај један пут!