Žena i socijalizam

пао Се >

401

на селу, био отсечен од сваког културнога развића, постаће сад слободан човек, јер ће бити културни човек

у највећој мери“ Негдашња жеља кнеза Бизмарка: да види уништене велике вароши, биће испуњена; али у сасвим другом смислу но што је он то очекивао.“ Ако прегледамо оно што смо досад изложили, видимо да ће укидањем приватне својине над средствима за производњу и њеним преображајем у друштвену својину постепено ишчезнути онај грдни број зала што их буржоаско друштво на сваком свом кораку ствара и чини све несноснијима. Владавина једне класе престаје; друштво развија целокупну своју акцију по плану који је само себи утврдило и само собом управља и контролише. Као год што се укидањем најамнога система онемогућава свака експлоатација човека човеком, исто ће тако сад престати и свака превара и подвала, фалсифи-

ковање животних намирница, берзанска шпекулација итд.

Мамонови храмови стајаће празни, јер ће државни папири, акције, менице, признанице, заложнице, хипотекарне обвезнице итд. представљати маклатуру. Шилерова реч: „Нека се уништи наша књига дугова, нека се намири цео свет“

" Професор Адолф Вагнер каже ово у свом зећ цитираном делу: „Уџбеник политичке економије од Рауса“: „Приватна, ситна своска сопственост земљишта сачињава економски базис за један врло важан део становништва, за један независан, самосталан сељачки сталеж и његов специјални социјалполитички положај и функцију, базис који се не може заменити никојим другим.“ Да се аутор, за љубав својих конзервативних пријатеља. не одушевљава, а боцЕ ргех ситним сељаком, он би нашег ситнога, сељака, морао сматрати као једну врсту најсиромашнијих људи. Ситни сељак је под дамолињим односима готово неприступачан за, вишу културу, он се напреже од јутра до мрака вршећи најтежи рад, а често пута живи горе и од пса. Месо, масло, јаја, млеко, које производи, не ужива он, већ то производи за друге. Он се под садашњим односима не може успети ни на какав виши ступањ, живота, те због тога од њега постаје један елемент који кочи културу. Ко воли корачање у пазад, због тога што му је то у рачуну, тај може осећати задовољство што овај социјални слој и даље егзистира; међутим, услов за људски напредак јесте то да он ишчезне.

%% Кнез Бизмарк је у Ерфуртскоме „Парламенту за унију“ од 1850 грмео на велике вароши као на „огњишта револуције“ која

треба сравнити са земљом. Он је имао право: буржоаско друштво ствара у пролетаријату своје" -гробаре,

жена и социјализам - 26

ма ср ние ан

пе ај тоа

па звао АШ ~

ил

Це