Žena i socijalizam

418

деца имућнијих родитеља плаћају малу суму општинској каси. То је дакле већ једна комунистичка установа, која се на задовољство родитеља и деце најбољом показала.

Недостатак у данашњој школи — она не испуњава ни најобичније задатке које је себи поставила — види се, дакле, у томе што су хиљаде деце услед недовољно тране неспособна да своје школске. дужности испуњавају. Не прође ниједна зима а да у нашљм варошмма тиљабе беце не оду у школу без доручка. Храна стотине хиљада друге деце недовољна је. За сву ову децу јавно храњење и одевање било би велико доброчинство, она неће гледати „тамницу“ у једном друштву које их уредним храњењем и одевањем научи шта то значи бити човек. Ово зло буржоаско друштво не може да порекне, и сажаљиве душе оснивају заводе за доручак и супу, да би пушем бдоброчинсшва бар у неколико испуниле оно што је дужност друштва. Наше су прилике врло жалосне; али је још жалостије дужовно стање они: који пред таквим чињеницама заливарају 0%и.

(С правом су у нашим школама такозвани домаћи школски задатци што је могуће више ограничени, јер се сазнало за недостатак школских радова који се сврше у родитељском стану. Ђак имућнијих родитеља према сиромашнијим није само привилегован по спољашњем положају већ и по томе што често пута има на расположењу боне и домаће учитеље који му помажу. На супрот томе, код богатог ученика лењост и немарност долазе од богатства које им учење чини сувишним. Ко сваког дана и сваког часа слуша и гледа како ранг, стање и богатство све значе, стиче чудновате појмове о човеку и његовим дужностима и о државним и друштвеним установама.

Строго узев, буржоаско друштво нема узрока да се

" буни против комунистичког васпитања деце које соци-

јалисти хоће, јер је оно за повлашћене кругове једним делом заведено, само у недовољној мери. Ми потсећамо на кадетске куће, куће војне сирочади, алумнолше, семишнаре, богословије члад. У овима се много хиљада деце, делом из највиших сталежа, васпитају на најједностранији и најизопаченији начин и у најстроожијој мама