Žena i socijalizam

о

ПН ЦНННИ

па

56

Код Јевреја су владали обичаји сасвим супротни римским обичајима у доба царства, када су неступање у брак и немање деце били превршили сваку меру. Јеврејка није имала право избора, отац јој је одређивао супруга, али је брак био дужност којој је она верно олговарала. Талмуд саветује: „Кад ти девојка дорасте за удају, ослободи једног роба и дај му је.“ Исто су тако Јевреји поштено испуњавали божју заповест: „Будите плодни и множите се.“ Доследно томе они су се ревносно множили и у пркос свих гоњења и угњетавања; они су заклети противници малтузијанизма.

Још Тацит каже за њих: „Код њих је јако развијена међусобна слога и помагање, али према свима другима непријатељска мржња. Са непријатељима никад не једу нити спавају; и ако су необично склони чулним уживањима, ипак се уздржавају ступања у брак са странкињама.... При свем том они теже умножавању народа. Они сматрају за грех убити новорођенче; "душе случајно погинулих или погубљених сматрају за бесмртне. Отуда и љубав према расплођавању и презирање смрти.“ Тацит је презирао Јевреје и гнушао их се што су, не поштујући веру својих отаца, нагомилавали богатства. Он их зове „најгорим људима“, „гадним народом.““=

Под римском владом Јевреји су се све чвршће прикупљали. М под дугим патњама, које су они од тада па готово кроз цео хришћански Средњи Век морали подносити, развио се онај унутрашњи породични живот који данашњем буржоаском свету служи као нека врста угледа. Римско друштво, напротив, било је у стању распадања и растројства које је државу водило пропасти. Код једних страсти у којима се ишло до лудила, код других друга крајност, најстрожија уздржљивост. И као што се раније страсти заогртаху религијом, тако сада аскетизам. Он је пропагиран са заносним фанатизмом. Раскош и блуд владајућих класа, који прелажаху сваку меру, били су права супротност беди и невољи милионима оних душа које је освајачки Рим довлачио из свих крајева тада познатог света у Италију као робове. Међу

# Тастив: Нзеболев. У. Висћ,