Žena

НЕНА 291

по други пут да се измиримо: Та није ово ваљда шпанска инквизиција, да ме мећете на муке. Не могу ни да га гледам, а не да живим с њим и пуштајте ме кући. На то се умешао онај несретник, па каже: Види се каква си, кад ето тако говориш са високопречасним господином протом. — А зар ја то да трпим, господине мој 2! Зграбила сам дивит са стола и треснула га оном несретнику о главу. Могу вам казати, имате проту да се не кајете. Као неки пусник залете се на мене и гурну кроз врата, да сам одерала сва колена. Зар је то по канонима, господине мој, да свештено лице злоставља слабу жену. Зар га зато плаћа народ, да узима у заштиту којекакве блуднике и браколомнике2! Ко мене може натерати да живим с браколомником 2! Шта он може навести против мојих доказа и сведока 2!

— Па ви знате шта каже. Он каже, госпођо, да у својој кући није имао ни часа мира и задовољства. Нисте му дали да улази у три предње собе у ципелама, него је морао да облачи папуче или иде у чарапама. У соби није смео да пуши, већ само по авлији.

— А, јелте 2! Ја да виксам и тиришим по цео дан собе, а он да улази каљавим ципелама, и да ми надимљује завесе, па да изгледају као оџак. Зар образован човек нема ни толико такта и манира, него да дими једној дами под носом, па ма то била и његова рођена жена...

— Све то може бити тако, госпођо, али он каже да други нису морали да скидају ципеле, кад су улазили у ваше три предње собе. И кад је дошла зима, па му нисте дали да дими завесе, он је морао да иде из куће, да се мало разоноди и да у миру попуши цигару. Он не признаје да је починио каКво зло.

— А, јелте2 Браните га! Ви сте мушки ства-

рали законе за себе, у конзисторији седе судије

мушкарци, који су исти као и он. О, ви јагањци !

Бајаги, ишао је да попуши у миру своју цигару. А истину вам кажем, не би ме било жао, да је бар