Žena

год. 1. БРОЈ 6.

~ аомуиће м, Ре а а 2 МЕСЕЧНИ ·- часопис а. ЖЕНЕ у

Х излази У Новоме Саду ) ј УРЕЂУЈЕ: Милица ЈАЈЕ ТОМИЋА. ( |)

Излази 1. сваког месеца. — Претплата за Угарску, Аустрију, Босну п Херцеговину, годишње 8 К,; на три месеца 2 К. За све друге државе 10 динара годишње. — Цене огласа на 2., 8., 4, страни насловног листа,

а стране Ф К. Осмина стране у самомелисту ЗК. 50п — Рукописи шаљу се уредништву, претплата администрацији »жЖене«, Нови Сад (Ојугаек.) Поједини бројеви »Жеене« стају 80 потура (један динар).

Песма о смрти.

Што нисам умрго, док је зора била, Ил' барем умр'о, док још беше дан Што нисам умр'о, док сам им'о крила,

А живот мој не беше отрован 2

Што нисам умр'о давно, врло давно, Док мишљах мета тек је један крок; И док ми беше свако брдо равно,

А небо близу — само један скок 2

Што нисам умрго, док још нисам позн'о Како је горак понекад и медр

Што нисам умро, док још нисам дозн'о, Да баш из неба бије често лед2

Што нисам умрго, док нисам сазнав'о У свету овом каквог има зла;

И док сам бога, људе обожав:о,

У свакој гусци гледо анђела 2

Што нисам умрго препун поверења Што нисам умр'о док сам мање знао, Док нисам позно наличе поштења2! — Бар би ми било за животом — жао