Žena

564 ЖЕ НА

којој је идеал Мајка Југовића или дична Црногорка; међутим врло често им је узор „Мадате Х.“ из којег рђавог француског или енглеског романа, који кипти романтицизмом, па ни најмање не побуђује читатељку, да се заноси феминизмом, нити буди тежњу у женској, да одлучно ступи у вртлог живота, па одлучним радом да ствара себи опстанак; уместо да очекује кроз маглу средњовековног романтицизма свога модерног Танкреда.

Иза васпитања у породици долази васпитање у школи. Рад, који је у породици започет, да се утуче у нашој омладини женској родуљубље, и да им се усију у главу фикса идеје романтике, потпуно довршују клостери, разни лицеји и институти, кроја и кова клостерског васпиталишта. Ти су заводи већином страни, али на жалост имамо их и српских, који већ и положајем својим у несрпским државама — не могу служити српској мисији, (а да и не врше, сведочи чињеница: да у таком једном срп. заводу, српски језик предају један час недељно). Својом унутрашњом уредбом, никако не служе мисли „модерне жене“, у колико се тамо јом увек респектују принципи средњовековног васпитања женске и то по рецепту католичких калуђерица.

Потребу похађања тих завода, изазива мален броји бедно стање постојећих више девојачких школа. Згражати се мора сваки паметан човек на најновији поступак оних људи, који су неуставним путем подигнути до већине у српском народном црквеном сабору у карловачкој митрополији. У доба кад сви народи жртве подносе, да просвету што више прошире; кад то подметање у крајности прелази, те силне милијуне троше и успостављају универзитетске катедре за проблематичне предмете, чудна логика већине срп. цркв. сабора, доводи у питање опстанак већ постојећих завода за образовање женске деце. Место да нам се ови једини женски просветни 34води потпомогну материјално, па да могу наставу на модернијем основу развити, одузима им се досадања потпора.

Ово је укратко — разуме се јако емпирички