Žena

200 о __ББЖКНА__

'Нако нам пропадају деца.

Др. Стеван Иванић. Нрагујевац.

Код нас деца највише страдају од рђавог хигијенског живљења. Нецелисходно одело, рђава и недовољна исхрана, рђави станови и околности кућевне, недовољан одмор, то су услови, под којима се деца у нашим школама треба да познају са културом! Под данашњим приликама, чак и здрава деца, која на дому одрашћују у повољним приликама, могу да настрадају у школи.

Држава се о деци стара таман толико, што увађа законом школе под незнатну плату учитеља, а где општина зида школску зграду, тамо школа ни најпримитивнијим захтевима хигијене не одговара.

Међутим баш нашем народу, материално врло запуштеном, културно страховито назадном, школа треба да да нешто више.

Ја нисам од оних, који држе да је просвета у стању, да подигне материалну беду у маси до 60гатства; не верујем, да наш народ може само просветом, да постане материално јак, политички моћан. Али и држим и верујем, да просвета може да научи и код нас као и свугде људе, да материалним средствима, која им стоје на расположењу, разумно пи рационалпо располажу, да умеју та средства до крајње могућности да искористе за културнији живот. Уз све то: просвета даје подстицај за отпорност према беди, она развија способност за борбу.

Наш народ услед културне заосталости ни оно, што има, не искоришћује је онако, како би поље ваљало.

Друштво је позвано у првом реду да се стара о подизању маса, јер те су масе потпуно немоћне да се о томе саме брину. .

Међу такве социалне бриге, долази на првом месту старање о школској деци. Школска хигијена .

у модерном друштву, значи жигијену деттињског уу8-

раста, јер школа све више и више постаје дру"штвена установа, кроз коју неминовно сва деца